Ко је пожељнији гост – Владимир Јакуњин или Маја Коцијанчић?

Тек што је започета дуго очекивана реализација пројекта обнове србских железница, огласила се Маја Коцијанчић у име Европске уније која је у суштини поручила да и Србија ваљда треба протерати Владимира Јакуњина, директора Руских државних железница и главног човека који је задужен за те радове, а то логички значи да ништа не би могло да буде ни од предстојеће ревитализације железничке инфраструктуре.

Наиме, поменута Маја Коцијанчић је у својству званичног представника Европске уније управо поручила да Београд треба да усагласи своју политику према Русији са политиком Брисела, а с обзиром да Брисел у стопу прати политику Сједињених Држава које су шефа Руских државних железница Јакуњина већ ставиле на црни списак непожељних особа, то такорећи значи да Запад у скорој будућности од Србије очекује чак и то да уведе санкције човеку који ће управљати радовима на модернизацији србских железница.

Подсетимо, ради се о томе да је у Панчеву, у присуству председника Србије Николића и премијера Дачића, као и министра саобраћаја Руске Федерације Соколова и генералног директора Руских државних железница Јакуњина, озваничен почетак темељне обнове србских пруга уз помоћ руског кредита у износу од 800 милиона долара, што ће бити вишегодишњи посао који ће упослити домаћу грађевинску оперативу и повољно утицати на опоравак српске привреде.

Конкректно, србско-руски уго­вор подразумева из­град­њу још једног желе­знич­ког ко­ло­се­ка између Бе­о­града и Пан­че­ва у ду­жи­ни од 16 киломе­та­ра, затим ре­кон­струкцију шест де­о­ни­ца же­ле­знич­ког ко­ри­до­ра 10 у дужини од преко 100 километара, из­град­њу дру­гог и обнову постоје­ћег колосека између Београда и Но­вог Сада у ду­жи­ни од 44 киломе­тра, а такође и обнову же­ле­знич­ке пру­ге од Бе­о­града до Бара у дужини од 200 километа­ра, те ис­по­ру­ку мо­дер­них руских ди­зел-во­зо­ва.

Оно што је посебно важно, то је чињеница да ће на том огромном послу бити ангажоване српске фирме ко­је се ба­ве израд­њом пу­те­ва и мо­сто­ва, али и многа друга предузећа чија делатност је повезана са предстојећим обимним радовима. А када они после неколико година буду завршени, то ће онда значити суштинско повећање про­пу­сне моћи домаће железнич­ке мре­же, те повећање про­сеч­не бр­зи­не возова са садашњих скромних 60 километара, до респектабилних 160 кило­ме­та­ра на час.

Наравно, да би се све то остварило онако како је замишљено, потребно је за почетак да се испуни барем један услов – а то је да нико не послуша представницу Европске уније Мају Коцијанчић и њене бриселске директиве које у суштини значе директно рушење читавог наведеног пројекта. Јер у супротном случају, ако би Србија заиста спровела западна упутства и увела санкције Русији и њеним високим званичницима, онда би на пример на церемонији почетка изградње у Панчеву био забрањен долазак и самом Јакуњину, главном човеку који ће бити задужен за модеран изглед и функционалност српске железничке инфраструктуре. И зато по свему судећи шеф руских железница Владимир Јакуњин, не само да не може бити непожељна особа, него је вероватно ипак мало дражи гост чак и од саме Маје Коцијанчић.

Ратко Паић,