Хрвати хладни према ЕУ

Хрвати су прилично подељени око тога треба ли им чланство у Европској унији или не. На недавном округлом столу под називом "Хрватска: Уморна од ЕУ реформи?", показало се да 39 одсто испитаних верује да ће постојати подршка јавности уласку Хрватске у Унију, док њих 45 одсто сматра супротно.

Према најновијем истраживању агенције Галуп, 29 одсто испитаних грађана Хрватске сматра да је чланство у ЕУ за земљу позитивно, њих 26 одсто држи да је лоше, а релативна већина, 38 одсто, каже да чланство није "ни добро ни лоше".

Ово истраживање представљено на недавном округлом столу под називом "Хрватска: Уморна од ЕУ реформи?", такође је показало да 39 одсто испитаних верује да ће постојати подршка јавности уласку Хрватске у Унију, док њих 45 одсто сматра супротно.

На питање о ефикасности владе премијера Иве Санадера, 44 одсто испитаних је дало лошу оцену, а само 16 одсто их сматра да влада ради добро или одлично.

Свих 78 одсто испитаних изјавило је да незадовољно владом и њеним мерама у борби против организованог криминала.

Међу учесницима округлог стола који су коментарисали резултате анкете био је и бивши председник Хрватског хелсиншког одбора Жарко Пуховски.

Он се сложио са оним делом испитаника који су сумњичави према Европској унији и врло је оштро критиковао политику Брисела према Загребу.

"Годинама смо се срамотили пред ЕУ због неспроведених реформи и неприхватљиве политичке ситуације током 90-их, сад је дошло време да се ЕУ стиди пред Хрватском, јер је пре у чланство примила Бугарску и Румунију и допустила Словенија да ради то што ради", рекао је Пуховски.

При том је алудирао на актуелну словеначку блокаду наставка прегопвора о хрватском чланству у ЕУ због нерешене граничне црте на мору.

Према речима Пуховског, ситуације у неким земљама чланицама само потврђује да спроведене реформе и прилагођавање правног система земље стандардима ЕУ, нису стварни услов уласка у Унију.

"То што у ЕУ постоји Грчка, значи да ништа не треба да радимо на реформи правосуђа, а то што су чланице неке балтичке државе,  значи да ништа не треба чинити на мањинској политици", рекао је Пуховски.

Закључио да је дошло до "развода између уласка у ЕУ и реформи, јер чланство зависи од договора, мућки и шарма", а не од стварних реформи које се спроводе полако и корак по корак.
Опрез и сумњичавост према стварним користима за Хрватску од уласка у Унију прокоментарисали су још неки представници политичког живота земље.

Кључна реформа правосуђа

Председница опозиционе Хрватске народне странке Весна Пусић је рекла да је реформа правосуђа кључна за улазак у ЕУ.

Оценила је да је стварна реформа тог сегмента друштва у Хрватској заправо почела тек у октобру прошле године након што су у Загребу у размаку од само три седмице ликвидирани кћерка загребачког адвоката Звонимира Ходака Ивана Ходак, и новинар и сувласник "Национала" Иво Пуканић са сарадником Ником Фрањићем.

Тек је тада премијер Санадер сменио дотадашње, по политичкој линији постављене министре правде и унутрашњих послова и на њихова места поставио нестраначке и стручне људе Ивана Шимоновића и Томислава Карамарка, од којих грађани очекују да уклоне прејаки политички
утицај на те ресоре.

Њихов рад и успешност, сложили су се сви на округлом столу, директно ће утицати не само на одлуку Брисела о хрватском чланству у Унији, већ и на поверење грађана у полицију и правосуђе, а онда индиректно и на став Хрвата према ЕУ.