Београд ће се одужити руском цару који је жртвовао себе за србски народ

Србски душебрижник, руски цар Николај Други, напокон ће добити достојно обележје у главном граду Србије, с обзиром да ће му се Београд одужити постављањем монументалног споменика, у парку између некадашње зграде републичке скупштине и Руског дома.

Тиме ће бити исправљена вишедеценијска неправда према том великом пријатељу и покровитељу србског народа, који је остао упамћен по многим изјавама и поступцима који сведоче у прилог тој чињеници.

Подсетимо, у манифесту објављеном поводом његове објаве рата Аустроугарској и Немачкој 2. августа 1914. године, Николај Други Романов је дословно изјавио: „Русија, која је један народ по вери и крви са словенским народима, никада није гледала на њихову судбину равнодушно. Са посебном снагом пробудила су се братска осећања руског народа према Словенима последњих дана, када је Аустроугарска објавила Србији очигледно неприхватљиве захтеве за сваку независну државу.“

Још већи утисак је оставила његова претња у каснијем току сукоба - да ће Русија иступити из Првог светског рата уколико савезници не пруже хитну помоћ србској војсци, чиме је буквално спречио њену потпуну пропаст. Такође, никако не би смела да се препусти забораву ни порука руског цара Николаја Другог у којој је између осталог казао: «Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси србског народа».

Према томе, чак и да у свом животу није урадио и изрекао ништа више од малопре наведеног, цар Николај би био достојан да му Београд подигне споменик у знак непролазне захвалности и поштовања, што ће се ускоро заиста и десити јер је споменик донирала Руска Федерација, a биће подигнут под покровитељством председника Србије Томислава Николића. Иначе, тај упечатљиви споменик који ће се налазити у централној београдској Улици Краља Милана, биће окруженом парком ког ће на посебан начин уредити скупштина града у сарадњи са појединим руским компанијама, а градски функционери су тим поводом дали образложење „да је наша обавеза да се одужимо човеку који је нешто конкретно учинио за наш народ“.

Такође, било би сасвим неправедно заборавити све раније иницијативе да се подигне споменик цару Николају, а последњи у низу је био веома посећени добротворни концерт у Руском дому у Београду, који је одржан крајем прошле године, накоме су се прикупљала средства управо зафинансирање обележја последњем руском монарху у главном граду Србије. Напослетку, да би се разумео разлог због чега је овакав споменик одавно био неопходан, било би довољно навести речи србског владике Николаја Велимировића, који је жртву Николаја Другог Романова упоредио са жртвом цара Лазара, рекавши да је – „Николај жртвовао себе и своје да би помогао србској браћи“. Међутим, како видимо ових дана, стара неправда је на добром путу да буде исправљена, а коначно ће бити отклоњена када се споменик руском цару у догледно време буде појавио у новом парку у центру Београда.

Ратко Паић,