КОМУНИКАЦИЈЕ

Пише: Гостимир Т. ПОПОВИЋ, војно политички аналитичар

prota49@yahoo.com      www.gtp.ovde.com

Споразумевање и размена сазнања учинили су да људи постану најзначајнији и најутицајнији живи фактор на планети. Прве информације између људи биле су усмене и то оне које су неартикулисаним гласовима упозоравале на разне врсте и изворе опасности. Упоредо са еволуцијом човека као друштвеног бића развијали су се  начини и средства за комуникацију међу људима. Пређени пут од неaртикулисаних (али разумљивих) звукова до информатичког доба био је и дуг и кратак али је показао сву креативност људи као појединаца и друштвених система.

У савременим условима компјутерски системи су обезбедили и највиши облик комуникације, виртуелну комуникацију, која се остварује разменом порука између човека и субјеката из једног нестварно/стварног света. Ова потпуно нова димензија стварности ограничена је само са нивоом квалитета и својствима технике и технологије, уствари компјутера различитих генерација техничке развијености.

Садашњи трендови изражени у војним пословима на свим нивоима су револуционарне природе у којима се информације и доминација над информацијама ставља у сам центар размишљања о модерном ратовању. Битан елеменат ове револуције јесте информационо ратовање, као појам и садржај, које представља снажан капацитет и широке импликације на начине како поједини системи утичу, одвраћају или воде ратове. Објашњење ових трендова може да допринесе, поред вишег нивоа сазнања, и процесима мирног решавања криза у свету.

Информатичко доба развија се у врло различитим формама, те са гледишта и техничких и друштвених стручњака, заинтересованих корисника представља нови облик и друштвеног организовања, али и нова форма решавања разних конфликтних ситуација свих нивоа и величина. Амбиција није да се предсказује будућност, већ пре да се сагледају и дају кључеви да се она боље схвати.

Сагледавањем комплекса информатичког доба повезаног са информационим ратовима сам се намеће сплет размишљања, који чини основу развоја информатичког друштва, на ситуације које су за дато друштво најинтересантније а у складу са целокупним локалним, регионалним и глобалним политичким опредељењима једног друштвеног система па био он држава, група држава, народ или неки други облик организовања.