„Крвави Ускрс“ у Београду на теразијама геополитике

16.априла 1944.године, на дан православног Ускрса, авијација САД и Велике Британије бомбардовала је престоницу Југославије - град Београд. Овај је догађај ушао у историју под називом „Крави Ускрс“. Хиљаде цивила страдало је у овом бомбардовању. О овој трагичној страници српске и европске историје пише Петар Искендеров.

Команда западних савезника је правдала масовно бомбардовање Београда неопходношћу да се уништи чвориште, односно транспортни центар немачке војске на Балкану, кроз који је пролазио велики део војног и индустријског терета.

Ипак, овај богохулни избор датума почетка бомбардовања, за Србе, који су великим делом и сами учествовали у борби против немачког окупатора, а ни „тачност“ бомбардовања није одговарала постављеним задацима.

По горкој иронији судбине, ово бомбародвање, које је иначе почело у подне у време ускршње службе, највећим делом су спроводили амерички бомбардери В-24, авиони познати и под називом Liberator, Ослободилац, од којих сваки носи две бомбе од по две тоне. И падале су ове бомбе не само на индустријске и транспортне објекте, како је било планирано и речено.

Бомбардовање на дан православног Ускрса изазвало је сумње, бол и љутњу међу Србима. Тадашњи патријарх српске православне цркве Гаврило је изјавио, да је англо-америчка коалиција изгубила „осећај хришћанске љубави“. Симптоматично је и то што су до тада и током Ускрса и Божића, чак су партизанске борбе против немачког окупатора престајале. Ипак, очигледно су савезници имали сопствено схватање овог питања.

И још један важан моменат. У децембру је, након што је 29. новембра 1943.по одлуци АВНОЈ-а створена ФНР Југославија, руководство СССР изјавило да признаје нову Југославију као свог савезника. У фебруару 1944. године је у Југославију стигла и совјетска мисија.

Тако да не би требало да чуди што су у пролеће 1944.године САД и Велика Британија почеле да гледају на Југославију не као на свог савезника у борби против нацистичке Немачке, већ као будућег геополитичког противника.

Цинизам западне команде ових ускршњих дана 1944.године потврдила је још једна чињеница. У америчкој војној ескадрили која је бомбардовала Београд, служила су и четворица Срба. И команда их је током тих дана када је било планирано бомбардовање, послала на одмор, не објаснивши им разлог.

Последње деценије посебно почетком 1990-тих година, Срби су више пута на својој кожи осетили моћ западне војне коалиције, која сада наступа под заставом НАТО. А тамо где геополитика умеша своје прсте, не би требало очекивати морални приступ или било какво ослањање на међународно право. За „Глас Русије“ говори Ана Филимонова, експерт Центра за изучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН:

- По мом мишљењу, најозбиљнија последице ових процеса је постало утврђивање водеће улоге НАТО у међународним односима, рушење норми међународног права и јалтско-постдамског система као таквог. Свет, нажалост, ступа у нову фазу, када главна улога у међународним односима прелази ка НАТО и искључиво фактору силе. По мом мишљењу, то је главна последица горепоменутих догађаја.

У самој Србији, погинуле током ускршњег бомбардовања 1944. године, традиционално помињу током помена, исто као и погинуле током још страшнијег НАТО бомбардовања 1999. године. И једни и други су невине жртве геополитике по западном сценарију.

Петар Искендеров,