Премијер Вучић: Србија неће одустати од пријатељства са Ру

Нови председник Владе Републике Србије Александар Вучић је у свом излагању у парламенту исцрпно објаснио са којих позиција ће деловати његов кабинет, а с обзиром да су у дужем експозеу убедљиво доминирала економска питања, отуда је јасно да ће управо развој српске привреде представљати његову основну бригу.

Такође, објашњавајући спољнополитичке смернице нове владе, премијер Вучић је између осталог дословно изјавио да „Србија никада неће моћи да одустане од пријатељства са Руском Федерацијом, а то не би било ни морално“.

Говорећи детаљно о свим сегментима економије, нови премијер је рекао да Србија под његовим вођством жели да унапређује економску сарадњу са Русијом и другим земљама, а као пример за то је поменуо потпуну реализацију пројеката реконструкције железничког коридора 10 из руског кредита, а такође је пред србском јавношћу у телевизијском преносу казао да је за гасовод Јужни ток планирано близу 2 милијарде евра. А када је реч о Европској унији, премијер Александар Вучић је крајње искрено признао да она „није идеална заједница, јер и Европска унија има мана и проблема“, али је истовремено, уз мишљење да тренутно не постоји боље удружење држава, изразио уверење да би Србија, због потребе да се модернизује, до краја ове деценије могла да постане чланица Уније.

Међутим, упркос искрености и доброј намери србског премијера, велико је питање да ли иста таква искреност и добра намера постоје и са стране Брисела, с обзиром да је по старој изреци – за љубав потребно двоје. Наиме, ако се узму у обзир изјаве високих европских званичника, онда би се могло закључити да тамо баш и не чекају Србију широм раширених руку, при чему је довољно поменути само последњу изјаву која сведочи о томе. Дакле, истог дана када је у Београду полагао заклетву нови кабинет, објављена је изјава Мартина Шулца, садашњег председника Европског парламента и озбиљног кандидата за новог председника Европске комисије, у којој је он оценио да „Европска унија не може да се проширује бескрајно на нове чланице, јер прво мора да се преобрази и преустроји“.

Штавише, Шулц је још изјавио и то да је широко прихваћен став у многим круговима Европске уније, да Србија у неком виду мора признати независност Косова када дође на праг чланства у Унији, што само још више појачава утисак да бриселске бирократе не деле оптимизам по питању брзог уласка Србије у ту организацију, поготово ако се има у виду да је нови србски премијер у експозеу врло децидирано изјавио да неће бити признања Косова. И напослетку, у обраћању бројним грађанима са бине на степеништу Скупштине Србије после свечане седнице, премијер Вучић је упозорио „да ће се притисци на Србију настављати на разне начине“. Наравно, чим је то рекао, одмах је у ваздуху остало да лебди питање – ко је то до сада притискао Србију и ко ће је и даље у будућности притискати?

Међутим, и без помињања о коме се ради, искуство током дугог низа последњих година нам говори да су притисци на Србију долазили искључиво са Запада, па је то уједно и логичан одговор, али чини се да постоји решење и за то искушење, с обзиром да је новоизабрани премијер Србије закључио да „Србија данас може имати свој став поводом важних међународних питања“, јер како је рекао – „имамо поносан народ који ће умети да штити свој интерес“. А ако је судити по узвицима одобравања која су уследила из масе окупљених људи, онда је очигледно био у праву.

Ратко Паић,