Украјина ће постати вечити дужник
Украјина може да добије 17 милијарди долара помоћи од Међународног монетарног фонда. Како пише агенција Блумберг, мисија ММФ одобрила је издвајање кредита Украјини. Прелиминарни договори предвиђали су издвајање зајма од 14 до 18 милијарди долара. Коначно решење савет директора ММФ може да усвоји на заседању 30. априла.
ММФ ће помоћи Кијеву да спасе економију од банкротства. Већ је позната сума ове помоћи – 17 милијарди долара. После зајма ММФ Кијев може да добије и кредите од других финансијских организација и земаља. Укупно Кијев очекује 27 милијарди долара помоћи. Ипак овог новца може да не буде довољно за обнову економије, а Украјина ће се претворити у вечитог дужника.
Већ до краја године спољни дуг Украјине ће изнети скоро 90 милијарди долара, а то је више од половине унутрашњег бруто производа земље. Тачније сваки украјински становник, укључујући пензонере и бебе, биће дужан по две хиљаде евра. Ако се ова сума претвори у гривне, то ће бити 23000 гривни. Како би Украјина вратила дуг, сваки становник земље треба бесплатно да ради читавих 7 месеци. Раније је један од председничких кандидата Украјине Олег Тјагњибок изјавио да међународна заједница може да отпише дугове, као што је било са Грчком или Пољском. Али опроштај 100 милијарди Грчкој био је условљен ризиком пада економије читаве еврозоне и евра као валуте. А економско чудо у Пољској десило се не због отписивања дугова, већ због пораста извоза робе из земље у ЕУ, инвестиција у производњу, милијарди субвенција и раста потрошње у Европи. А у Украјини до данас нема јасне економске стратегије, изјавио је Шеф одељења за земље и регионе Европског института РАН Владислав Белов.
- За сада влада коју представљају три лидера није понудила јасан економски програм, који би могао да увећа конкурентност привредно-политичког простора под називом Украјина. Нећемо заборавити да оно што се дешава на Југоистоку Украјине јесте пут ка економском банкротству. Зато што Југоисток осигурава до 40% унутрашњег бруто производа земље.
Украјини су за сада само дали дозволу на извоз робе у оквиру будуће асоцијације са ЕУ. Али иза гласне реторике о отвореном тржишту стоје жестока ограничења. С једне стране увозне таксе су укинуте или смањене за 95% категорија робе украјинског извоза. Са друге све раније квоте су биле сачуване. ЕУ је донела заштитне мере: ЕУ оставља себи право да ограничи количину „осетљивих“ производа који се увозе из Украјине, како не би дозволила штету по произвођаче у земљама ЕУ. На том списку је главни украјински извоз – прекрупа, свињетина, говедина, пилетина и прерађени прехрамбени производи. Тачније у сваком тренутку Брисел може да остави себи право да обнови важење царинских такси, ако увоз из Украјине преплави тржиште ЕУ. Између осталог, слободно тржиште за Украјину ће функционисати само до 1. новембра. Према речима независног бриселског експерта Френсиса Еванса, украјинској страни чак уз постојање свих могућности, неће поћи за руком да осетно прошири свој извоз у Европу. Тржишта ЕУ су препуњена, а потрошња у земљама пада. Ниска продуктивност, застерала опрема и одсуство инвестиција неће учинити украјинску робу конкуретној на европском тржишту. А отварање граница за европску робу ће коначно разорити све оне гране украјинске привреде које још покушавају да се одрже на површини. Изгледа да такав сценарио схватају сви, осим проамеричке и радкално расположене власти у Кијеву.
Татјана Голованова,
Читајте више на Украјина из минута у минут
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















