Русија прави сама

Један од најстаријих музеја света – Политехнички музеј у Москви – отворио је изложбу посвећену историји руских научних открића и техничких проналазака. Она се назива Русија прави сама. Сада се стара зграда музеја у центру престонице налази на реконструкцији, зато је изложба постављена у Савезном изложбеном центру.

Изложба Политехничког музеја заузима читав павиљон и приказује више од 200 експоната. Али то је само мали део музејске збирке: у њој се чува 300 хиљада разноврсних предмета. Оно што је приказано вреди много. На пример, копија прве совјетске атомске бомбе, направљене 1949. године. Како истиче директор музеја Јулија Шахновска,

- Назив бомбе је дао назив изложби. Зато што се бомба назива РДС-1 и званичном тумачењу означена је као „радиоактивни мотор Стаљина“. Али научни сарадници који су је направили назвали су је Русија прави (делает) сама.

На изложби су сакупљени и јединствени предмети, као на пример хидроинтегратор Виктора Лукјанова. то је прва у свету хидрауличка машина за решавање диференцијалних једначина – може се рећи, водени компјутер. Ту је и први радио и уређај за регистрацију олује Александра Попова. Или први у свету електоронски музички инструмент који је пронашао Лав Термен –терменовокс, корачајући механизам који је смислио Пафнутије Чебишев и робот-водич који се зове Сепуљка. Посебан простор поклоњен је проналасцима везаним за холографски филм. Можда ће он временом заменити актуални 3Д формат. За сада сарадник Политехничког музеја Марија Платонова предлаже да се оцене први кораци у том правцу – уређај совјетског инжењера термотехничара, како би се упоредили са данашњим иновацијама.

- Уређај је склопио 1957. године Јуриј Денисјук ради провере новог метода добијања холограма који се виде у белом светлу. То је музејски експонат. Овде је и савремени уређај који ради по истом принципу, и посетиоци могу да га виде како ради.

Велики део експоната је везан за тему освајања космоса – традиционалну област неоспорног вођства Русије. То је ракетоплан Константина Циолковског, макета космичког брода Восток у којем је изашао у орбиту Јуриј Гагарин, копија првог у свету планетохода Луноход-1, и многи други космички раритети. Ту је и лутка у облику човека под називом Ткивоеквивалентни фантом. Он је направљен од биоматеријала који идеално имитирају мишићно ткиво човека и 70-их година уместо совјетских космонаута проучавао је деловање соларне радијације у орбити на људе. Главни кустос Политехничког музеја Олесја Семенова је истакла да манекен није летео сам, ради чега су га специјално бушили.

- Постојали су технолошки отвори, у неке од њих су смештали живе организме. То су биле бубашвабе, муве, чак мишеви који су такође учествовали у експерименту.

Изложба Политехничког музеја ће радити до завршетка реконструкције историјске зграде музеја у центру Москве. Политехнички музеј ће добити сопствене гигантске површине не само на земљи, већ и испод земље.

Олга Бугрова,