Шекспир forever!
Жеља аматерске трупе из једне совјетске филмске комедије да режира дело Виљема Шекспира данас је популарна за редитеље у читавом свету. 23. априла се навршила 450. годишњица рођења највећег енглеског драмског писца. Не постоји ниједна земља, где није обележен његов јубилеј. Свакако, Русија није изузетак.
Главне свечаности поводом јубилеја Вилијама Шекспира се одржавају у Лондону, тачније речено, у чувеном лондонском позоришту Глобус. Управо је за њега писао Шекспир, тамо су била постављена његова бесмртна дела, којих има 38. Већину од њих, пре свега, сачињавају трагедије Хамлет, Краљ Лир, Ромео и Ђулијета, које вековима не напуштају светске позорнице, оне су давно екранизиране. Оне су се нашле и на програму шекспировског фестивала Glob to Glob у позоришту Глобус. Његове учеснице су 37 трупа: класичне и експериментаторске, оне, које имају вишегодишње искуство и сасвим младе. Русију у Глобусу заступа Позориште «Вахтангов». Московски глумци представљају приредбу «Мера за меру» – поставку истоименог драмског комада Шекспира, чији назив нас враћа библијској мудрости: немојте осуђивати да не будете осуђени. То је драмски комад-клопка. Скоро сваки учесник се нађе у клопци, коју је припремио за другога. У овом драмском комаду ме интересују парадокси људске природе, каже један од најтраженијих редитеља савременог позоришног живота Јуриј Бутусов.
- Противречност човека и немогућност да се он до краја упозна, то је оно, што покушавам да схватим.
Човек је свемир. Он је парадоксалан, противречан, прекрасан, ужасан, одвратан, диван. То је уствари најзанимливије.
И у Москви су обележили јубилеј главног енглеског класика. Најмаркантнији догађај је био специјални пројекат Позоришта Нација са називом «Шекспир. Лабиринт» – нешто попут путовања кроз живот и стваралаштво тог комедиографа у облику великог перформанса. За почетак су гледаоцима поделили маске с портретом Шекспира и слушалице. Аутоводич прича о Шекспиру у његово име. Затим сам класик се јавља публици позивајући је да створи тобоже изгубљено дело. Затим… он се преврће у мртвачком сандуку на столу: вероватно, није задовољан резултатом. Пројекат «Шекспир, Лабиринт» је бујица атракција. У једној сали публика је могла да милује живу мачад уз арију Офелије из опере Хамлет, у другој да сања у јави кошмар леди Макбет, а чак и нешто стравичније. Рецимо, позориште лутака је дало мини-представу према мотивима шекспировске трагедије Тит Андроник, у којој су инфернална бића спремала јела тобоже од људског меса. Реаговање публике је било различито. Један од најхладнокрвнијих је био чувени познавалац стваралаштва Шекспира Алексеј Бартошевич. У интервјуу Гласу Русије он је рекао:
- Шекспир, као мајстор страве, заступљен је у овој приредби на најпотпунији начин. Понекад ми се чини да главни његов драмски комад није Хамлет или Макбет, већ Тит Андроник, најкрвавија, најстравичнија трагедија, која уствари није баш трагедија, већ несвесна гротеска. Могло би да се каже: Како је Шекспир могао да напише такву мору? Могао је! И то, публици се то допадало.
Није се све завршило стравом. Финале пројекта Шекспир. Лабиринт је постало песничко сећање на његов последњи драмски комад Бура – у московској поставци 1901. године. Између осталог, тада није то била прва представа шекспировог дела на руској позорници. Русија живи са Шекспиром већ више од 200 година. Живеће и даље.
Олга Бугрова,
- Извор
- Глас Русије, фото: theatreofnations.ru/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Британија
- књижевност
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















