Влада Српске упутила извјештај Савјету безбиједности

БАЊАЛУКА - Влада Републике Српске упутила је Једанаести извјештај Српске Савјету безбједности УН, у ком изражава своја виђења питања са којима се БиХ суочава, с циљем помоћи Савјету безбједности током дебате о БиХ, најављене за 15. мај.
 

У извјештају се наводи да је главни циљ Српске и даље унапређење економских услова за њене грађане, те да, у складу са тим, Србска реформише своје законе и прописе с циљем промовисања економског раста, борбе против корупције, те захтијева реформе на нивoу институција БиХ, инсистира на поштовању уставне структуре БиХ и позива на престанак штетног уплитања високог представника у домаћу политику.

У извјештају Савјету безбједности УН, који се састоји из пет одјељака, Република Србска захваљује државама и њиховим представницима што узимају у обзир овај и претходне извјештаје приликом разматрања ситуације у БиХ.

У првом дијелу извјештаја, који се односи на економију, говори се о начинима дјеловања Републике Српске са циљем повећања економског раста, односно о наставку реформе закона и прописа ради унапређења амбијента за инвестиције и предузећа, која ће отворити нова радна мјеста.

Други дио извјештаја односи се на потребу значајнијих реформи на нивоу институција БиХ, које се упорно опиру промјени, попут оних у области правосуђа. Такође, образлаже се потреба да се преиспитају институције на нивоу БиХ, од којих је многе незаконито наметнуо високи представник, а разматра се и потреба за постојањем програма борбе против корупције.

У трећем дијелу извјештаја, који се односи на поштивање дејтонске структуре БиХ, истиче се да су уставни механизми заштите конститутивних народа БиХ од суштинске важности за стабилност земље, те додаје да су строга ограничења надлежности нивоа БиХ, дата Уставом, суштинска адекватно функционисање земље, али се игноришу због тога што је високи представник централизовао велики број надлежности у Сарајеву.

У четвртом дијелу извјештаја разматрају се штетне посљедице уплитања високог представника и других у унутрашњу политику у БиХ, који су искористили овогодишње уличне протесте против институција БиХ, Федерације БиХ и кантона као примјер репрезентативне демократије, чак и након што су демонстрације прерасле у насиље, а истовремено нападали и одузимали легитимитет званичницима изабраним на слободним изборима.

У петом дијелу извјештаја напомиње се да ситуација у БиХ ни на који начин не испуњава услове потребне да би Савјет безбједности УН дјеловао у складу са Поглављем седам Повеље УН - да постоји "пријетња миру, нарушавање мира или акт агресије, због чега би Савјет безбједности требало да оконча примјену Поглавља седам, за које у БиХ не постоји чињенични ни правни основ".