Међународни трибунал за бившу Југославију - утисци сведока одбране

Међународни трибунал за бившу Југославију био је формиран на основу Резолуције 827 Савета безбедности УН од 25. маја 1993. године. Председавајући Трибунала тренутно је Теодор Мерон из САД, а тужилац Белгијанац Серж Брамерц.

Укупно и Трибуналу ради око 1200 људи из 80 земаља. Прве године Међународни трибунал имао је врло скроман буџет — 10 милиона долара. Затим је финансирање почело да се увећава геометријском прогресијом. За 2014-2015. годину УН су издвојиле за МТБЈ 220 милиона долара.

Био сам један од малобројних руских новинара којима је пошло за руком да бораве у Хагу и виде читаву судску машинерију изнутра. 14. октобра 2002. године иступио сам у Трибуналу као сведок одбране србског генерала Станислава Галића. (са стенограмом овог заседања можете се упознати на сајту Међунородног трибунала за бившу Југославију: https://www.un.org/icty/transe 29/021014 IT.htm).

Тада сам имао утисак да се хашке судије истресају на Србима пуном паром. Људи у мантијама који добијају огромне хонораре за свој рад, нису имали велику жељу да посебно разматрају праве узроке балканске трагедије 90-их година.

За неколико сати сведочења дошао сам на мисао да судије желе само једно — да докажу кривицу генерала Станислава Галића. Сведоке су испитивали само зато што то захтева судска процедура, а пресуду су донели већ одавно. Али телевизијске камере у судници раде и фиксирају сваку реч, запослени су симултани преводиоци. Потрошене су велике паре за сваког сведока (куповина авионске карте, смештај у хотелу је на рачун Трибунала). Опет је то мој лични утисак, али судија и његови помоћници само су реда ради испитивали оне који су се одлучивали да путују у Хаг да отворено бране људе који су спасили Србе у Сарајеву од тоталног уништења. Тада сам се запитао зашто МТБЈ ништа није хтео да чује о томе да је 1992-1995 Алији Изетбеговићу помагало на хиљаде арапских плаћеника из читавог света? А ја сам доста таквих ”добровољаца” видео за време рада на Балкану.

И још један детаљ којег се често сећам ових дана. Сви сведоци које су позивали у Хаг на рачун Трибунала боравили су у хотелу Голден тјулип. То је на два корака од самог Хашког суда. Увече су се у ресторанима окупљали сви — судије, сведоци одбране и оптужбе, новинари и сарадници разних специјалних служби. Неколико пута сам чуо како су отворено давали указе сведоцима оптужбе и како треба да говоре судијама.

На други начин су ”обрађивали” сведоке одбране. Када је један од службеника хотела сазнао да сам руски новинар, испричао ми је много занимљивог.  Нико није знао да овај човек одлично зна србски, хрватски и бошњачки. На њега никада нису обраћали никакву пажњу и без сваког устручавања су ”инструирали” разне сведоке. Главни циљ такве инструктаже је да ”правилно” сведоче на суђењу. Терали су их да уче напамет називе насеља, имена и презимена људи са којима се никада нису срели. Овај службеник хотела је унапред знао шта ће се дешавати на заседањима трибунала, и могао је да претпостави какве ће оптужбе изнети. А већ касније су о томе писали у медијима и извештајима Међународног трибунала.

Константин Качалин,