Силајџићеви логори смрти
Да ли ће ратни бошњачки војни, политички и вјерски функционери, осумњичени за стравичне ратне злочине почињене током протеклог рата у БиХ, бити изведени пред лице правде или ће домаћи правосудни органи ствар препустити Свевишњем и његовом суду, који нико избјећи неће?
Ово је питање поставио и делегат ХДЗ у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Иво Миро Јовић, потврдивши "Фокусу" да је више него јасно да су се правосудни органи БиХ ставили у заштиту најодговорнијих за ратне злочине почињене над небошњацима.
Он је поздравио подношење кривичне пријаве против 357 Бошњака осумњичених за ратне злочине почињене над Хрватима, коју је крајем прошле седмице на адресе Окружног тужилаштва у Мостару и Тужилаштва БиХ доставила невладина организација "Кроација либертас". У тој пријави, наведено је, посебно су обрађени злочини почињени у 331 логору за Хрвате на подручјима које је контролисала бошњачка Армија РБиХ.
Иво Миро Јовић рекао је да је најодговорнији за оснивање логора управо Харис Силајџић, бошњачки члан Предсједништва БиХ, без чије дозволе ни Међународни комитет Црвеног крста није могао да посјети заробљенике.
- То ми је још током рата потврђено у МКЦК, уз напомену да се без Силајџићевог потписа не може ући ни у један логор. Судећи по томе, Харис Силајџић не само да је знао за постојање логора, већ је и најодговорнији за оно што је тамо почињено - навео је Јовић.
Према његовим ријечима, нејасно је зашто правосуђу БиХ толико треба за процесуирање одговорних за злочине над небошњацима, док се представницима друга два народа у БиХ, Србима и Хрватима, суди експресно. Најсвјежији примјер, по Јовићевим ријечима, јесте и пресуда четворици Хрвата, који су, наводно, били одговорни за отварање логора код Мостара. Иако нико није убијен у том логору, наставио је Јовић, поменута четворица осуђена су на 80 година затвора, док је Суд БиХ истовремено ослободио четири Бошњака одговорна за смрт више од 30 Хрвата у логору у Бугојну.
- Очигледно је да Суд БиХ не функционише по принципима правде већ политике. Својим срамним пресудама настоји БиХ да претвори у земљу каквом је представља бошњачки политички врх - навео је Иво Миро Јовић.
Предсједник "Кроације либертас", Лео Плочкинић, навео је да овај пут очекује да правосуђе БиХ поступи у складу са својим мандатом и бар покрене истрагу о наводима из кривичне пријаве.
- Уколико то не уради, само ће потврдити оно што Хрвати већ знају, а то је да је БиХ и ФБиХ у ствари само нови логор за хрватски народ. Никако другачије то не можемо да доживимо, јер и БиХ и ФБиХ воде људи који су у не тако давној прошлости били господари живота и смрти за небошњачко становништво - казао је Плочкинић.
Церић хушкао преко радија
Међу 357 лица које је "Кроација либертас" осумњичила за ратне злочине над Хрватима јесте и поглавар Исламске заједнице у БиХ, Мустафа ефендија Церић. Лео Плочкинић је навео да се рејсових ратнохушкачких говора и данас сјећају бројни свједоци, а један од примјера је Иван Рајковић, који је испричао како је Церић путем Радио Травника током 1993. године подстицао и изазивао милитантни набој, што је додатно допринијело подизању националних тензија и подстицању негативних реакција према небошњацима.
Силајџић: Неосноване пријаве
Члан Предсједништва БиХ Харис Силајџић одбацио је као неосновану кривичну пријаву коју је невладина организација ''Кроација либертас'' из Мостара поднијела Тужилаштву БиХ и Кантоналном тужилаштву у Мостару, којом се 357 лица, међу којима и Силајџић, сумњичи да су починили ратни злочин.
- Јасно је да су ове пријаве у потпуности неосноване, али наш генерални принцип јесте да правосудни органи треба несметано да раде свој посао у свим случајевима, укључујући и овај - рекла је јуче Сања Багарић, Силајџићев савјетник за медије.
- Извор
- Танјуг
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















