Како се код људи појављују стигмати?

Крваве ране на длановима, зглобовима шаке и стопалима, као да су у њих укуцани ексери. Крваве траке на леђима, као трагови бичевања, огреботине на челу, као да је онај ко их има носио трнови венац. Муслимански хадиси изрезани на кожи детета и крстови који се појављују на телу одрасле жене. Одакле потичу ови тајанствени знаци? Или су то генијални фалсификати?

Историја стигмата броји већ неколико векова. И у току свег овог времена изазива многобројне спорове, како у самој цркви, тако и међу обичним људима. Шта су то стигмати? Да ли се могу сматрати божанским знацима или су заправо ране које верници сами себи наносе? Покушаћемо то да откријемо.

Стигмати су ране које се отварају на телима људи попут Христових рана. По правилу се појављују у виду крвавих мрља на длановима или на ручним зглобовима и стопалима, као и на оним местима на којима су били укуцани ексери који су држали Исусово тело на крсту. Али, стигматима се могу сматрати и други знаци религиозног карактера који се појављују код људи.

На пример, 2009. године су се на кожи десетомесечног малишана, Алија Јакубова, појавили натписи – хадиси (предања о речима и делима пророка Мухамеда које муслимани веома поштују заједно с Кураном). Они су изазвали праву збрку и учинили су дечака правим симболом вере и наде за многе муслимане. Прича о чудном детету из дагестанског насеља Краснооктјабрск је за трен ока облетела Русију. Мајка Алија Јакубова – Мадина – је говорила да су се хадиси на кожи њеног сина појављивали као јарко црвени натписи у току ноћи. За то време је дечак имао изузетно повишену темпертуру и плакао је. Слова су се задржала на кожи неколико дана, а онда су нестала.

Масе ходочасника су долазиле у кућу Јакубова: људи су долазили по благослов чудесног малишана. Од прикупљених прилога породица је саградила нову кућу. Међутим, после чланака у којима су Јакубови оптужени и називани преварантима који желе да поправе своје материјално стање захваљујући сопственом сину и у којима се тражило да Алија прегледају стручњаци породица је прекинула сваки контакт са штампом и спољашњим светом и почела је да живи затворнички. Медицинари сматрају да „стигмати“ нису добијени мистичким путем, већ посредством хемијског или механичког деловања на кожу детета. Шеф научно-консултационог одељења Института за имунологију ФМБА Русије Људмила Лус се слаже с мишљењем колега:

- С медицинске тачке гледишта овако нешто није могуће. За то не постоје никакве научне основе. Највероватније је да се црвенило појављује услед надражаја коже који повећавају пропустиљивост и шире крвне судове. На пример, уз помоћ паприке, соли или лекарских препарата.

Занимљиво је да се стигмати углавном појављују код људи који ватрено верују. Али, још је занимљивија чињеница да се никад не појављују код људи „друге вере“. Шта се има у виду? У току читаве историје проучавања стигмата „крваве ране Христове“ се никад нису појавиле на телу муслимана или будисте. Или, рецимо, код представника афричких племена или острва Океаније, који верују у своје богове. Исто се може рећи и за „муслиманске стигмате“ који би се у виду посланица из Курана појавили на телу хришћана или хиндуиста. Овакви случајеви текође нису забележени.

Испоставља се да је да би се религиозне ране и симболи појавили на кожи потребно веровати у то да је ово могуће, делимично то треба желети и човек треба да буде спреман да прихвати управо овог конкретног Бога. Или нема никаквог божанског провиђења и „изабрани“ сами себе чине таквима?

Аљона Ракитина,