Бошко Обрадовић: Отворено писмо Чачанима у завичају и расејању

Да помогнемо прво унесрећене у нашем крају, а онда и широм Србије. За ово нам не треба никаква политика нити посредник. Дакле, отићи директно на лице места, лично се уверити како можемо помоћи. Ништа више се не тражи од нас.

Поштовани суграђани и земљаци,

Обраћам Вам се на овако отворен и директан начин из простог разлога што сматрам да не смемо да дозволимо да наши суграђани који су све изгубили у поплавама буду заборављени сада када им је најтеже. На следећој седници скупштине града одборничка група Двери затражиће да се из сталне буџетске резерве издвоје средства за прву помоћ унесрећеним породицама. Верујем и да ће преко динарског и девизног жиро-рачуна који је Град Чачак отворио стићи значајна средства, добијена од добротвора са свих страна Србије и света. Знам и да је ових дана скупљено и подељено много помоћи у храни, хигијени и другим потребама.

Међутим, сматрам да смо дужни још једну важну ствар: да у што већем броју лично обиђемо пострадале и помогнемо. Директно и без посредника видимо шта коме треба најпрече и нађемо решење како да му помогнемо. Сваки привредник, градска управа, предузеће и установа, удружење, спортски клуб, политичка организација, школа или обданиште у Чачку могли би тако да обиђу и помогну по једну породицу у поплављеним селима и граду.

Сви смо гледали ТВ снимке са разорених поља и ојађених домаћинстава. Али је ипак нешто друго када се лично оде и увери, када се поразговара са људима и макар мало подели терет катастрофалне елементарне непогоде коју су преживели. Чачак је пострадао међу првима, а онда је под утиском још већих несрећа широм Србије дошао у други план. То не смемо да дозволимо, јер и у нашем граду и околним селима унесрећено је више стотина породица.

На свега неколико километара од центра града живе породице које су остале без ичега. У поплављеним кућама пропали су им сви електрични уређаји, намештај и столарија, остали су без комплетног пољопривредног улагања за ову годину јер су им све њиве уништене, док највећи део њих живи искључиво од пољопривреде, нема друга примања и у овогодишњу сетву уложили су последњи новац који су имали. Сада је велико питање колико је пољопривредно земљиште затровано, да ли и када може поново нешто да се посеје и где наћи средства за нову сетву. Најпрече потребе су им: нафта (да могу да преору упропаштене њиве), семе и вештачко ђубриво за нову сетву, сточна храна (јер су им све залихе затроване), нови намештај и електрични уређаји (шпорет, фрижидер, замрзивач, машина за прање веша...), грађевински материјал за обнову кућа, обнова сточног фонда...

Балуга, Коњевићи, Прељина, Мршинци, Заблаће, Катрга..., и да не заборавимо унесрећене у градској зони у Љубићу - нису далеко. Тамо су наши суграђани који су имали велику штету и који ће ове и наредних година тешко живети због тога. Мислим да сви заједно можемо много да им олакшамо ову тегобу. За почетак тако што ћемо обићи ове породице на поплављеном подручју и распитати се како су, а потом и тако што ћемо помоћи.

Да не заборавимо и помогнемо прво све унесрећене у нашем крају, а онда сувишком наших снага и могућности да помогнемо и широм Србије где је најпотребније, почевши од наших комшија у Краљеву, Горњем Милановцу, Лучанима и читавој западној Србији, па надаље. За све ово није нам потребна никаква политика нити посредник. И тако је и најбоље: отићи директно на лице места, лично се уверити у степен уништених њива и домаћинстава, и помоћи према својим могућностима. Ништа више се не тражи од нас.

Сигуран сам да ће Чачани у завичају и широм расејања знати да процене тежину ове муке наших суграђана и да помогну. Јер, сви можемо бити поплављени разним животним тегобама, и тада ће и нама бити потребна и Божија и људска помоћ. Па да је на време заслужимо.