Украјински проблеми руске и кинеске одбрамбене индустрије

Криза у Украјини демонстрирала је слабост украјинске државе. То повлачи низ питања, посебно пред кинеским и руским одбрамбеним предузећима, који су укључени у индустријску кооперацију са Украјином.

На пример, кључни партнер у Украјини, и за Русе и за Кинезе је фабрика „Мотор-Сич“ – основни произвођач мотора за хеликоптере руске производње. Осим тога, фабрика производи моторе за школске и транспортне авионе, неке типове беспилотних летелица и крстареће ракете.

У граду Запорожје, где се налази фабрика, опозиција није успела да преузме локалну администрацију. Можда је то у вези са присуством великог предузећа, које је оријентисано на руско тржиште. У случају промене власти, почетка кадровских чистки и прерасподеле власништва, - судбина фабрике може се наћи под питањем. Песимистички сценарио је веома вероватан: широке кадровске чистке и преузимање власништва биле су након „наранџасте револуције“ 2004. године. Али тада, неслагања између украјинских политичких групација нису биле толико оштре, као данас.

Пораст утицаја САД може да проузрокује, да ће они блокирати неке врсте извоза наоружања и војних технологија из Украјине у Кину, као што је то већ урађено у вези ЕУ и Израела.

Осим мотора индустрије „Мотор-Сич“, којима су опремљени кинески борбено-школским авиони L -15 и руски Як -130, као и хеликоптери Ми-17, који се широко користе у РФ и НРК, на удару се могу наћи и други правци сарадње, на пример, испоруке дизел-мотора за кинеске извозне тенкове МВТ-2000. Постоји и низ других праваца, на пример у области испоруке бродских енергетских уређаја, радарске технике, одбрамбене електронике итд.

Украјина је била битан центар развоја одбрамбене индустрије и високих технологија у СССР. Након распада СССР, Русија није имала ни једну врсту стратешког оружја, које није зависило од великих испорука украјинских компоненти. За превазилажење ове зависности биле су потребне године. Поступним трансформацијама индустријске кооперације, руска одбрамбена индустрија је смањивала зависност од Украјине, али тај процес није завршен. Без обзира на почетак рада своје фабрике за производњу хеликоптерских мотора код Петербурга, улога „Мотор-Сич“ у обезбеђивању потреба руске хеликоптерске индустрије остаје веома значајна.

Кина такође тежи да превазиђе зависност од украјинских испорука дизел-мотора снаге 1200 кс за извозне тенкове. Међутим овај посао, без обзира на успешно испитивање тенка МВТ-3000 – није приведен крају. Нова политичка криза у Кијеву, приморава Русију и Кину да се још једном замисле о ризицима. Вероватно ће Москва и Пекинг јачати напоре за превазилажење зависности од украјинске одбрамбене индустрије.

Василиј Кашин,