Шојгу стиже у суботу

Руски министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу допутоваће у суботу у посјету Црној Гори, сазнаје "Дан" из дипломатских извора. Разлог посјете је ситуација у Комбинату алуминијума и, према незваничним информацијама, руски министар намјерава да посјети и круг КАП-а, с обзиром на оптужбе из Црне Горе да су Руси врло мало уложили у ту фабрику откако су је преузели у децембру 2005. године. Током посјете, која ће трајати свега четири до пет сати, Шојгу треба да се састане са црногорским званичницима, а највјероватније и са премијером Милом Ђукановићем. О хитности посјете и важности договора који очекује руска страна управо свједочи краткоћа боравка Шојгуа у Подгорици.
Шојгу, иначе, слови за министра који "разминирава" напете ситуације. У Црној Гори је доста допринио преговарању о продаји КАП-а, јер је током тог процеса навраћао два пута, сваки пут кад је требало покренути ствари са мртве тачке. Немјерљив је његов допринос у продаји новосадског НИС-а испод цијене Русима, јер Шојгу увијек нуди и неку политичку шаргарепу. Већински власник КАП-а Олег Дерипаска и његов тим преговарача окупљених у ЦЕАК-у су врло успјешно играли цик-цак игру са црногорском администрацијом у предизборној кампањи, натјеравши кабинет премијера Ђукановића да посљедњих мјесеци финансира, не само производњу у КАП-у, већ и посљедњу плату исплаћену радницима те фабрике. Уз то су упорно одбијали да одустану од тужбе вриједне 330 милиона еура код арбитражног суда у Франкфурту. Након избора, који су утврдили Ђукановићеву администрацију, неопходан је крупнији подстицај да се кабинет црногорског премијера, натјеран до прага достојанства, приволи да настави да тражи рјешење за наставак производње алуминијума у Дајбабама, а да не изгледа превише лузерски у својим и очима комплетне јавности. Посјета Шојгуа је управо такав повод.
Шојгу је, иначе, копредсједник црногорско-руског економског савјета, у којем му је колега овдашњи шеф дипломатије Милан Роћен. Савјет се састане или огласи само у овако хитним ситуацијама.
Већ дуго обавља значајну функцију у руској влади. Повјерење је стекао у вријеме Бориса Јељцина, а задржао га је и под Владимиром Путином. Одмах по дипломирању на Политехничком институту у Краснојарску 1977. године добио је мјесто супервизора у фабрици „ПрохимстројЋ у Краснојарску. У Москву је позван 1990, гдје је постао руководилац новоформираног тијела које се бавило заштитом и безбједношћу цивилне радне снаге, четири године касније трансформисано је у министарство, а Шојгу је све вријеме био на челу. Маја 1995. године добио је чин генерал-лајтнанта, три године касније постао генерал-пуковник, а сада је већ генерал армије, јер је као министар за ванредне ситуације истовремено постао и члан руског савјета безбједности. Под својом ингеренцијом има и посебне базе са неколико хиљада људи обучених за специјалне операције.