Библијско проклетство Вавилона

На свету има мало земаља за које се каже: „Музеј под отвореним небом.“ У њих спада Ирак. Тачније, тако је било до почетка војне операције снага САД и њихових савезника у Ираку 2003. године.

Ирачка земља на којој су се налазиле древне цивилизације Сумер, Асирија и Вавилон, препуна је археолошких и историјско-културних споменика. Три града међу најстаријима на планети – Самара, Ашур и Хатра – красе Списак светске баштине УНЕСКО. Међутим, два од њих су се већ преселила на „црни списак“ објеката којима прети нестанак. А познати древни Вавилон је задесила још гора судбина, истиче стручњак Института за стратешке процене и анализу Сергеј Демиденко:

- За Ирак, безусловно, најважнији губитак представља практично уништавање древног Вавилона, на чијим рушевинама је дуго времена радила америчка војна база оклопних тенкова са свим последицама које из тога проистичу. За америчке војнике је Вавилон био нешто сасвим апстрактно. То је некаква гомила камења која нема никакве вредности са стратешке тачке гледишта осим као параван за снајпере.

Занимљиво је да је по верзији команде удружене коалиције у Ираку, мисија америчких војника у Вавилону била да „чувају историјске вредности од лопова и случајних оштећења“. У ствари, рушевине Вавилона су, како је касније истакао један од сарадника Британског музеја, „оштећене до те мере да се то не може проценити због огромне вредности изгубљених реликвија“. Тако је од војника-вандала настрадао један од зидова старог града у којем су се чувале цигле с траговима писмености из XVIII века пре наше ере! А археолошки слојеви за које су била планирана даља ископавања, поливени су дизел-горивом и машинским уљем. „Ствар се није завршила разарањима у Ираку,“ истакао је сарадник Центра за арапска истраживања Института за оријенталистику Борис Долгов:

- Уништење је – као прво. Као друго, у питању је пљачка споменика, музеја. У Багдаду је опљачкан Национални музеј. После упада Сједињених Држава у Ирак продавале су се уникатне ствари из Националног музеја у Багдаду, укључујући и предмете од злата. Споменике су намерно пљачкале снаге које су наводно дошле да донесу цивилизацију, слободу и демократију. И нажалост, нико за то не одговара. Багдадски музеји остају опљачкани...

Како је истакао директор Багдадског музеја, ризнице није пљачкала гомила, већ су то чинили људи који знају шта им треба. Ниједна гипсана копија није дирана, али је нестало практично све што има историјску вредност. Трагедија Националног музеја у Багдаду се састоји још и у томе што је то био једини музеј на свету где су била сакупљена сведочанства о непрекидној историји региона у току пола милиона година. И у један мах је музејски рад који је обављан сто година, у којем су учествовали и сарадници петербуршког Ермитажа, уништен. По мишљењу генералног директора УНЕСКО Ирине Боковој овакве ствари треба спречавати на све могуће начине:

- Свест о значају наслеђа и чувању културних објеката је много очигледнија због догађаја у арапским земљама. Једна од првих мера које предузимамо јесте да апелујемо на учеснике у конфликтима да обрате пажњу на потребу за чувањем културне баштне без обзира на узроке датог конфликта.

Авај, како показује најновија ратна прича, апели УНЕСКО немају неког ефекта.

Олга Бугрова,