Да ли ће економска криза распршити сан о јединственој Европи

Знаци пуцања јединственог европског тржишта све су видљивији с продубљивањем светске економске кризе, јачањем протекционизма и све већим бројем незапослених

 

Светски лидери су на самиту Г20 у Лондону одобрили 1,1 билиона долара за борбу против светске економске кризе, од којих би 750 милијарди долара добио Међународни монетарни фонд, 100 милијарди међународне банке за позајмице најсиромашнијим земљама, а 250 милијарди долара намењено је повећању светске трговине.

Једна од главних тема самита био је протекционизам, а председник Светске банке Роберт Зелик сматра да је суочавање са овим изазовом „први корак" који земље Г20 морају да направе да би спречиле друштвене и хуманитарне кризе у земљама у развоју.

„Постоји стварна опасност од протекционизма у Европи, било да је прикривен или отворен", изајвио је вођа истраживања у Ерсте банци у Бечу Раинер Минз, а последице такве државне политике осетиће се и ван Европе. Економски опоравак Европске уније од суштинске је важности за САД, чак и ако оне успеју да оживе своју економију. Европа је највеће тржиште за америчке гиганте, као што су компаније „Џенерал илектрик" и „Боинг".

Потези европских влада, као што су државна заштита француских радника у ауто-индустрији на рачун њихових колега у француским фабрикама у другим државама Европе, или државне помоћи банкама, поткопавају сан о јединственом европском тржишту.

Генерални директор Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан сматра да се сада суочавамо са новом врстом протекционизма него што је био за време финансијске кризе и трговинских ратова тридесетих година који су довели до Велике депресије.

Потенцијално највеће жртве кризе су нове чланице ЕУ, Пољска, Чешка, Словачка и Словенија. Те државе изградиле су своју економију на приступу тржиштима западне Европе и уз помоћ страних инвестиција. „Најбољи ученици у разреду", како их је Строс-Кан назвао, развили су се веома брзо, али су постали зависни од прилива страног капитала.

Највећи удео у укупном друштвеном производу Словачке има извоз. Словачка је чланица ЕУ од 2004. године, а 1. јануара ове године усвојила је евро као националну валуту. У њој своје фабрике имају Фолксваген, Пежо Ситроен и Киа, а више од 98 одсто аутомобила који се произведу у Словачкој продају се на страном тржишту.

Уобичајне трговинске баријере су познате претње за земље као што је Словачка, али финансијски протекционизам је много већи изазов.

Многе банке у централној и источној Европи, које поседују аустријске и италијанске институције, добијају помоћ државе у којој се налазе. Уколико позајмљивање остане на локалном нивоу Строс-Кан страхује да ће крајњи резултат такве политике бити озбиљан недостатак кредита и да ће финансијски протекционизам довести до још веће потражње новца Међународног монетарног фонда. У случају да зајмови приватних банака пресуше, Строс-Кан каже да ће ММФ морати да се умеша, а „потребна количина новца биће огромна".

Грчке банке које су добиле помоћ државе у оквиру пакета вредног 37 милијарди долара охрабриване су да тај новац користе за обезбеђивање кредита у земљи, а не у својим филијалама на Балкану. Министар финансија Грчке, Централна банка и друге институције које су учествовале у тим преговорима постигле су усмени споразум, јер су грчки законодавци били свесни да ако би такве одредбе биле донете законом прекршили би правила ЕУ.

Један службеник за трговину ЕУ изјавио је да је завладала паника и да се „народи сада све више окрећу себи и покушавају да спасу своје индустрије, а да се притом не обазиру на негативне ефекте својих акција. Светска трговина прима ударце са свих фронтова".

Организација за економску сарадњу и развој процењује да ће се светска трговина ове године смањити за 2,75 одсто. То је релативно блага прогноза у односу на 9 одсто колико је предвидела Светска трговинска организација. То би био највећи економски пад од Другог светског рата.

„Све чешће спровођење протекционизма повећава ризик да такве мере угуше трговину, која је мотор опоравка", сматра генерални директор СТО Паскал Лами. Потреба за протекционизмом вероватно ће наставити да се повећава са све тежим изгледима за запослење. Званичници ЕУ прошле седмице су објавили да је у фебруару просечна стопа незапослености у 15 земаља евро зоне била 8,5 одсто, у односу на 8,3 одсто у јануару и 7,2 одсто годину дана раније. У неким земљама незапосленост је далеко већа, чак 15,5 одсто у Шпанији и 10 одсто у Ирској, док је најмања стопа од 2,7 одсто у Холандији.

Много већи раст незапослености био је у САД, са 4,8 одсто пре годину дана на 8,1 одсто прошлог месеца. Бржи раст стручњаци објашњавају већом стопом незапослености у Европи на почетку рецесије, као и тежим и скупљим отпуштањем радника у Европи.

Штрајкови радника у Француској, који су у неколико наврата држали директоре компанија као таоце, пример су све већег политичког незадовољства због незапослености широм Европе, које је додатно подстакло апел против протекционизма. Поједине чланице ЕУ не обазиру се на бројна упозорења о опасностима протекционизма.

Многе критике упућене су и британском премијеру Гордону Брауну који је захтевао „британске послове за британске раднике".

Када је председник Француске Никола Саркози позвао француске произвођаче аутомобила, који имају послове широм Европе, да обезбеде запошљавање Француза у замену за помоћ владе, Словачка је упозорила да ће то имати и одређене поселедице. „Ако Француска постане протекционистичка, послаћемо „Газ де Франце" назад кући", изјавио је словачки премијер Роберт Фицо.

Компнија „Рено" је крајем марта објавила да ће послове из фабрике у Словенији пребацити у предузеће близу Париза, а француски министар за индустрију Лик Шател похвалио је овај потез као „повратак производње".

Однос према радној снази разликује се од земље до земље, али без обзира да ли држава штити раднике или не, већина експерата се слаже да све већа незапосленост постаје велики социјални и економски проблем у Европи. Професорка на Институту за политичке студије у Паризу Ели Коен сматра да не постоји забринутост за социјалну помоћ, него да ће са продужавањем кризе све теже бити наћи нови посао.

Радници страхују да ће, како постају старији, бити све слабија конкуренција млађој и јефтинијој радној снази. Осим што ће старија популација постати терет државном буџету, стручњаци се плаше и недостатка квалификованих радника.

Већина људи широм света сматра да владе нису учиниле довољно да заштите радна места. Пакети помоћи у већини земља фаворизовали су финансијске помоћи и смањења пореза уместо стварање послова и социјалне заштите. Синдикати су позвали вође држава на самиту Г20 да пруже већу подршку људима који су остали без посла због финансијске кризе.

„Владе морају да преузму брзу и одлучну акцију како би избегли да финансијска криза прерасте у општу друштвену кризу", изјавио је генерални секретар Организације за економску сарадњу и развој Анхел Гурија.

Историјска прекретница у борби против финансијске кризе и за економски опоравак био је самит Г20, према речима америчког председника Барака Обаме. Светски лидери оценили да је исход овог окупљања био успешан, а британски премијер Браун изјавио је да је то био „дан када се свет ујединио да пружи отпор глобалној рецесији".

Председник Обама је изјавио да су предузете мере без сумње пресудне за спречавање депресије, али и да „увек постоји ризик" и да у економији, као ни у животу, не постоје гаранције.