Стојан Стаменковић: КРАЈ КРИЗЕ ВЕЋ 2010!

Имамо шансе за брз економски опоравак, уколико хитно стартују аранжман са ММФ-ом и мере које је донела Влада Србије, уз покретање инфраструктурних пројеката

Економска криза може да се заустави у другој половини ове године, а већ 2010. Србија би могла да има привредни раст од 1,8 одсто бруто друштвеног производа! Већ за две године раст БДП-а има велике шансе да буде чак шест одсто. Да је овако оптимистичан сценарио могућ сматра Стојан Стаменковић, аутор економског часописа „Макроекономске анализе и трендови" (МАТ) и члан Економског савета премијера Србије.

У интервјуу за Пресс Стаменковић каже да су за испуњење оваквих прогноза неопходне најмање две ствари - да споразум са ММФ-ом и све мере које је донела Влада стартују што пре, и да држава ускоро покрене инфраструктурне пројекте.

Може ли да се оствари нови прорачун буџета?

- Ако би дошло до кашњења споразума са ММФ-ом само месец дана, онда би и прорачуни буџета били другачији, односно лошији. Јавна потрошња сада је базирана на процени пада БДП-а од два одсто, али ако индустријска производња настави силазном линијом, а примена мера се пролонгира, БДП би могао још више да падне - истиче Стаменковић.

Верујете ли да ће мере Владе почети да се примењују у мају?

- Питање је да ли ће Скупштина усвојити буџет до краја априла! Надам се да хоће, од када је промењен пословник ради се брже. Ипак, да би све почело да функционише на време, споразум са ММФ-ом мора да буде оперативан, а то значи да га усвоји Борд директора у Вашингтону.

Рекли сте да је Влада неспремна дочекала ММФ?

- Влада је била затечена са тих 100 милијарди динара мањка које је срачунао Фонд, па су морали на брзину да рачунају. Када се народ побунио због пореза на плате, морали су да укључе друге мере. Ова брука могла је да се избегне да су били спремни. Такође, пред долазак Фонда причало се да ћемо тражити две милијарде долара, а онда је ММФ рекао да нам требају три милијарде евра.

Постоје ли већ сада неки позитивни сигнали изласка из кризе?

- Ако банке репрограмирају дугове предузећа, девизне резерве ове године биће мање само за око 2,2 милијарде евра, а толико стиже од ММФ-а, па пада резерви скоро да неће бити. Такво стање ствари може допринети да се и штедња која је у октобру завршила у сламарици врати у банке. Девизни курс је врло стабилан и Народна банка од 26. фебруара није интервенисала на тржишту. Ипак, статистички подаци још увек не показују да је заустављен пад индустријске производње.

Гашење пожара

Када можемо да очекујемо побољшање стандарда грађана?

- Мере које је донела Влада служе за „гашење пожара", односно за одржање живота док траје криза. Међутим, кад криза прође, нема шансе да живимо као што смо живели од 2001. до 2007. године. Модел привређивања у Србији био је непрекидно повећавање текућег платнобилансног дефицита, који се, нажалост, селио углавном у потрошњу, а не на инвестиције. То се покривало великим приливом капитала од продаје предузећа и растућим задуживањем у иностранству. Србија мора да крене у озбиљне реформе економског система, најпре фискалног система и јавне потрошње, а са њима и правосуђа.

Да ли је могуће да Србија уђе у већу рецесију?

- Ако у другом полугођу не дође до видног опоравка, пад индустријске производње биће од 12 до 13 одсто, промет и грађевинарство имаће исто толики пад, пољопривредна производња порашће за два одсто, банкарски сектор за осам одсто... Када се то сабере, пад БДП-а неће бити два, него пет одсто до краја године, а ако тако крене, мораћемо да правимо нови ребаланс буџета.

Како оцењујете мере за пребијање дугова предузећа?

- Био сам сведок многобројних мултилатералних компензација, и то неће много да помогне. Међу предузећима се пребијају дугови, али на крају увек остане неки салдо који представља недостајући капитал. Ако немате неки извор да се покрије тај салдо, ништа не вреди. У блокади је 58.000 предузећа, а држава дугује привреди око 700 милиона евра. Не свиђа ми се ни предлог о конверзији дугова у власништво. Шта даље, предузећа дугују држави, она неким другим фирмама... Одакле ће тај свој дуг да врати?

Шта је решење?

- Мора однекуд да дође капитал, да држава покрене инфраструктурне пројекте, да активира кредите. Одлично би било да стигну и кредити од Русије и Кине које је најавио министар економије.