Руски Крим привлачи инвеститоре

Страни бизнис се упознаје с потенцијалом Крима. По саопштењу кримског руководства, нови инвестициони пројекти полуострва ће бити представљени на међународним форумима, укључујући сајам страних инвестиција у Пекингу 13-14. октобра.

Без обзира на санкције Запада страни предузимачи Крим сматрају привлачним простором за пословање. Најактивније интересовање испољавају кинеске компаније. Са своје стране, Русија ради на стварању повољних услова за инвеститоре.

У току година које је провела у саставу Украјине република није обнављана, њена инфраструктура је застарела, а економија је назадовала. После поновног припајања Русији овог пролећа Крим је добио могућност да се развија. Лековита клима, обала Црног и Азовског мора с летовалиштима, налазишта руда, плодно тло, укрштање трговачких путева – све ово уз правилан приступ може да доноси значајну добит. Руски бизнисмени су се брзо оријентисали – Крим је преплавила бујица приватних и државних инвестиција, истакао је представник друштвене организације „Пословна Русија“ Сергеј Габестро.

- Руски бизнис је већ у приличној мери присутан на полуострву. И повећава своје инвестиционе капацитете. А ако домаћи бизнис буде имао интереса да улаже у Крим, ако буде остваривао већу добит, доћи ће и бизнис из иностранства. Већ се преговара с великим страним играчима, између осталог, из Кине. КНР је почела да развија програм за инвестирање у Крим још с претходном украјинском владом. И заинтересована је за то да овај програм настави да се развија с Кримом у његовом постојећем статусу – у статусу субјекта Руске Федерације.

Кинеске компаније су врло заинтересоване за читав низ кримских пројеката, као што су изградња луке за велике бродове, подизање моста преко Керченског мореуза, обнављање система за наводњавање поља, изградња електране на пару и гас. Кинеска копанија China Communication Construction Corporation (СССС) која ће заједно с руском државном компанијом „Автодор“ градити мост преко Керченског мореуза спремна је на то да се обрачуни врше у рубљама и јуанима.

Осим моста преко којег ће се обављати саобраћај између копненог дела Русије и полуострва, један од приоритетних задатака су нови путеви на територији Крима. Интересовање за изградњу магистрала већ су показале кинеске, турске, израелске и аустријске компаније. Како је истакао руководилац Федералне агенције за путеве РФ (Росавтодор) Роман Старовојт, санкције су једна ствар, а друга ствар је то што наручилаца на светском тржишту путева нема толико много, док је на Криму потребан врло велики обим сличних радова.

Бизнис се руководи канонима који се разликују од политике. Ових дана је у Европској унији одлучено да се забрани увоз робе с Крима. Тако је ЕУ остала без титан-диоксида – пигмента који се примењује у индустрији лакова и боја, калцијумске соде, дувана, вина и воћа који се производе на Криму. А Крим ништа није изгубио, пошто за ове количине у испорукама хемијске индустрије постоји потражња у Кини и Индији, а пољопривредни производи су потребни на домаћем руском тржишту.

Истовремено, Крим поседује неостварени производни потенцијал. И кад се европске границе поново отворе за локалне производе извозници ће имати шта да понуде. Ово се осећа, на пример, у Немачкој. И премда су политичари немачке бизнисмене онемогућили да данас успостављају економске везе с Кримом, предузимачи из СРН активно посећују полуострво.

Русија са своје стране чини све што је могуће како би инвестициона клима Крима била привлачна за бизнис. Између осталог, већ је сачињен нацрт закона „О стимулисању инвестиционе делатности републике Крим“. Разматра се могућност стварања специјалне економске зоне на полуострву.

Татјана Табунова,