Кшиштоф Зануси: зашто сам ја против бојкота Русије?

У Москви траје 36. Међународни московски филмски фестивал, чији је један од почасних гостију пољски филмски режисер светског гласа, Кшиштоф Зануси, филозоф, аутор многих књига, између осталог Време да се умре.

Сећања, осећања, анегдоте, као и Камила и иглене уши. Он је долетео у главни град Русије из Варшаве свега на неколико сати, како би представио публици ретроспективу својих раних филмских радова. И у инервјуу за Глас Русије објаснио је зашто је он против бојкота:

- Русија је врло важна земља, интересантна за нас, Пољаке, и уопште за европљане. По мени, Русија сада стоји на раскрсници, незна се у ком правцу ће кренути њен даљи развој. То има значај за читаву нашу цивилизацију. А поред тога, мене привлаче овамо, рекао бих, нежна осећања, јер међу Русима имам пријатеље, много добрих познаника, са којима сам заједно радио на филму или у позоришту. Русија је огромна по величини земљ,а много врло дугих летова, али упркос тим мукама, поново долазим овамо.

Називају вас легендом светске културе. Реците, молимо вас, да ли могу политичке противречности у односима једних земаља према другима, на пример РФ и Пољске, негативно да утичу на наше културне контакте?

- Према мом мишљењу, не треба укидати оно добро што је раније било смишљено! Надам се да се влада Пољске неће одлучити на тај корак и да ће њихове руске колеге такође донети праву одлуку. Ипак, ситуација је тешка, напетост у сфери политике је достигла усијану фазу, ту је тешко нешто претпоставити.

У свом дугом животу имао сам прилике да гледам многе политичке кризе у историји. И убедио сам се: међусобно удаљавање никада није давало добре резултате! Свакакви бојкоти, одуство дијалога — пут је који води у ћорсокак. И мада врло критично оцењујем спољну политику РФ у последњих неколико месеци, ја сам против бојкота Русије јер сам уверен: тако се ситуација не може поправити. Напротив, што је оштрија криза у политици, то чешће треба разговарати о суштини неслагања, као и о нормама морала, о нашим културним везама, о оним принципима на којима је могуће и потребно заједничким снагама градити нормалне међународне односе. Потребне су дебате о свим спорним питањима, кад већ до данас нисмо дошли до међусобне сагласности.

Ирина Чајко,