Русија појачава контролу над арктичким границама

Русија појачава контролу над арктичком ваздушном границом. По плановима Министарства одбране РФ у току ове године ће пунктови противваздушне одбране и навођења борбене авијације бити подигнути на обали Северног леденог океана. Обнављање инфраструктуре противваздушне одбране на арктичким острвима ће се завршити у јесен 2015. године.

Планирано је да у најскорије време на арктичким острвима буде подигнуто пет стационарних објеката за радиолокацију и пунктова за навођење авијације: на острву Средњи у архипелагу Северна земља, на острву Александрина земља у архипелагу Земља Франца Јосифа, на Врангеловом острву, рту Шмита и на Јужном острву у архипелагу Нова земља. У свакој тачки ће се појавити радар за противваздушну одбрану и диспечерски пункт за контролу летова, како цивилне, тако и војне авијације. Све информације о кретању у ваздушном простору изнад обале Арктика преносиће се у командни пункт ПВО у Московској области. Пошто на леду нема копнене војске, а бродовима је тешко да „преору“ океан, војно надлештво решава задатак националне одбране у региону уз помоћ авијације, истиче директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:

- Не мислим да треба да се спремамо за велика борбена дејства у арктичкој зони. Али свим нашим суседима и партнерима треба да буде јасно да је Русија спремна, уколико буде потребно, да брани своје позиције на арктичким границама. Ако размотримо – хипотетички – ваздушни или ракетни удар по Русији, у случају да он потекне, на пример, од САД, ракете ће полетети управо из правца севера, односно из смера пола. Пошто је то најкраћа путања, могуће је да тамо крену и авиони, на пример, стратешки бомбардери. Због тога је за Русију важно да контролише арктичку зону.

У време СССР тачке ПВО и управљања ратном авијацијом налазиле су се на целој северној обали земље. Међутим, већину њих је војска напустила 1990-их година. Арктички правац је постао најрањивији. У садашњим геополитичким условима, имајући у виду све веће интересовање разних земаља за природна богатства арктичког подводног копна, то је недопустива ситуација, истиче директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:

- Појачавање руске контроле над ваздушним простором у арктичкој зони пре свега је условљено тиме што у региону почиње активно вађење различитих ресурса с подводног копна, а такође расте кретање бродова Северним морским путем. Притом интересовање за арктичку зону испољава велики број држава од којих ни из далека немају све излаз ка Северном леденом океану. Постоје покушаји нелегалног продирања у ову зону, између осталог, од стране САД. С ове тачке гледишта врло је важно не само да Русија декларише своја права на копно под водом, већ и да може да осигура безбедност у арктичкој зони.

У последње време на Арктику се све чешће појављују војне снаге земаља НАТО. Између осталог, алијанса је 2012. године у северној Норвешкој обавила обуку Cold Response у којој је учествовало 16 хиљада војника из 16 земаља. Биле су ангажоване јединице флоте ратне морнарице и авијације. У марту 2014 године РМ САД је обавила обуку Ice Exercise, лоциравши логор на плутајућој санти у Северном леденом океану. У вежби су учествовале подморнице.

Русија претендује на део копна под морем с гребенима Мендељејева и Ломоносова. До краја 2014. године научници треба да прикупе доказе да ови гребени представљају наставак континенталног дела под водом Русије и да предају УН молбу за проширење руске јурисдикције. У марту ове године комисија УН за границе континенталног дела под водом је признала да енклава Охотског мора површине од 52 хиљаде квадратних километара представља део руске територије.

Татјана Табунова,