Разговори у Москви као могући подстрек србској економији

Већ из чињенице да премијер Србије Александар Вучић данас борави у дводневној посети Русији, током које се првог дана састаје са Дмитријем Медведевим, а сутра и са Владимиром Путином, јасно је да се на дневном реду налазе бројне теме из области међусобних економских и политичких односа, а оправдано се претпоставља да ће пре свега бити речи о Јужном току, руским инвестицијама, снабдевању гасом, о Украјини, председавању Србије ОЕБС-ом.

Али о чему ће још у Москви два дана разговарати стратешки партнери Русија и Србија? Дакле, мада у јавности није унапред био познат тачан списак тема, из целог низа недавних сусрета на високом нивоу, од којих је последњи био онај руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова са државним врхом Србије, логички проистиче да су доминантне теме Јужни ток и гас, а затим и бројна остала економска питања, међу којима се у домаћој јавности помиње и будућност Смедревске железаре, за коју су показали интерес руски инвеститори. Стога, ако се то покаже као тачно, погледајмо у најкраћем шта би то значило за српску привреду.

Наиме, та компанија која је у нека срећнија времена била највећи појединачни извозник у Србији, сада се налази у скоро немогућој ситуацији, с обзиром да се одмах после одласка Американаца из ње, од стручњака могло чути да су они оставили иза себе велики дуг у износу од чак 700 милиона евра, а и сада се углавном помиње цифра од најмање пола милијарде евра акумулираног губитка. Држава Србија је само у последње две године била приморана да потроши 200 милиона евра за одржавање у животу тог гиганта, те да би се сачувала радна места за тамошњих 5.000 запослених. Управо зато је премијер Вучић уочи одласка у Москву нагласио да се о продаји железаре разговара са потенцијалним купцима, при чему је дословно рекао да та фирма само прави минус, као и то да „ми Бога молимо да некоме платимо ако треба, само да је већ једном преузме и да у будућности то више немамо као губитак“. И на том месту долазимо до питања – шта би се на основу досадашњег искуства могло очекивати, ако управо руска компанија постане нови власник смедеревске железаре?

Дакле, ако узмемо за пример Нафтну индустрију Србије, онда долазимо до закључка да је могуће и таквог хроничног губиташа већ за неколико година претворити у најуспешнију компанију у земљи, што је пошло за руком руском Гаспромњефту. Тако је данас НИС после успешног пословног преображаја постао највећи појединачни пунилац државне касе Србије, који учествује у државном буџету са преко 13 процената. У сваком случају, ако су руски холдинг „Јунајтед група“ и Влада Србије, како су раније писали београдски медији, заиста постигли договор о купопродаји железаре у Смедереву и уколико се то потврди током московских разговора Вучића са Медведевим и Путином, односно ако такав буде исход тендера ког су најавили из Министарства привреде, то ће без сумње учврстити наду бројних смедеревских радника да ће сачувати своја радна места и драгоцени извор прихода за своје породице.

А да је тачна народна изрека – „где има дима има и ватре“, потврђује вест из железаре да баш данас почиње са радом висока пећ, што донекле потврђује претпоставку да се ускоро очекују нови послови. Тада би сигурно и држава Србија могла да одахне, јер је одржавање Железаре Смедерево сада кошта 8 милиона евра сваког месеца. Или ако хоћете – више од 200 евра сваког минута, и тако већ годинама.

Ратко Паић,