У Сирији се води рад на обнављању пострадале током борбених акција археолошке баштине
О томе, како се води тај рад, као и о данашњем стању сиријске археолошке баштине Гласу Русије је испричао Мамун Абдулкарим – генерални директор Департмана заштите археолошке баштине Сирије.
- Последњих месеци смо активирали рад на повратку и очувању археолошке баштине уз подршку низа земаља и организација. Захваљујући њиховој сарадњи са генералним директором Департмана музејское и културне баштине, спашено је више од 100 предмета, који су раније били украдени из музејских комплекса. Срећом, данас су већ многи враћени, те се налазе читави и очувани.
Нама помажу, између осталих, колеге из Либана и Немачке, као и Интерпол, УНЕСКО и представници Међународне царинске организације. Например, недавно смо добили фотографије, на којима су предствљени делови мозаика, украдених из наше земље. Истрагом тог предмета су се бавили у Немачкој. Они су се повезали с нама да би добили потврду културне и историјске вредности тих мозаика. Данас многи споменици су нађени захваљујући нашим сопственим напорима, као и постоје документарна сведочанства о месту, где се налазе споменици, који су били однети из Сирије. Уз помоћ међународне полиције истраге се настављају.
Свакако, узимајући у обзир да наша земље преживљава сложени период, не може да се тврди да су сви споменици у задовољавајућем стању. Међутим, што се тиче музеја, они се постепено уређују, док су највреднији експонати сакривени на безбедним местима. У тужном стању се налазе удаљени од центра археолошки комплекси, као што су древни градови Дура Еуропос и Мари. Снимци сведоче о страшним разарањима.
Пре неколико дана сам посетио историјски део града Хомс, ослобођеног од екстремиста. Прегледао сам различите архитектонске споменике – џамију Халида ибн ал-Валида, Дар ал-Муфид, цркву Појаса Богородице (Ум аз-Занар). Сви су ти споменици сачувани, мада је дошло до неких разарања. Данас су сви ти споменици под заштитом. Заједно с министром културе смо недавно посетили Каљат ал-Хусун (Тврђава коња). Она је већ спремна за долазак туриста. Међутим, многим хиљадама сиријских споменика су потребни обнављање и заштита.
Спашену културну и археолошку баштину је мало само обновити, већ и сачувати за будуће генерације. Ради тога су потребни напори од стране сиријских грађана, као и помоћ међународне заједнице у привлачењу пажње према том проблему. Недавно је одржан био сусрет, који је организовала УНЕСКО, а који је био посвећен питању заштите културне баштине Сирије. Њему је присуствовало 120 представника из 22 земље. Према мом мишлењу, путем одржавања конференција у земљама Европе, као и уз помоћ међународних културних мисија, неопходно је привлачити пажњу према проблему заштите сиријское културне баштине, јер она има историјску вредност не само за Сирију, већ и за читаво човечанство.
Смислова Т.
- Извор
- Глас Русије, фото: Flickr.com/James Gordon/cc-by-nc/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















