Јужни ток наишао на подршку у Европи

Пројекат Јужни ток је стекао нови подстрек. Без обзира на претње од стране Еврокомисије да ће се изградња блокирати, власти читавог низа европских држава и даље виде у реализацији пројекта стратешки задатак.

Ове недеље је неколико европских земаља потврдило своју заинтересованост за тај пројекат. Међу њима су Италија, Србија и Словенија. Ситуација у Украјини и нерешеност гасног питања активирале су рад на пројекту. Сећајући се опасности транзита преко Украјине многе земље су почеле да траже спас не само за кратку, већ и за дугорочну перспективу. За сада је једина одговарајућа варијанта за Европу Јужни ток. Шеф аналитичке управе Фонда националне енергетске безбедности Александар Пасечник сматра да је управо са страхом замрзавања зими повезана таква активност.

- Свака земља-учесница Јужног тока посебно тежи да стекне енергетску независност и учествује у инвестиционим могућностим тог пројекта. Овде се огледа промена политичке оријентације за прагматизам. Она јача, јер ће лето брзо проћи, почну зимски месеци. Пратићемо незгодне сценарије крађе транзитног гаса преко Украјине. Ти ће ризици бити све већи и јачи. Повећаваће се значај Јужног тока.

О томе да ЕУ мора да тежи не смањењу зависности од руског гаса, већ осигурању безбедности његових испорука, између осталог, заобилазно Украјине, ове је недеље причао шеф највеће нафтне групе Француске Total Кристоф де Маржери. Пројекат Јужни ток је идеални инструмент за реализацију тих задатака. Међутим, због несугласица између Гаспрома и Брисела за сада не успева да се заврши изградња овог гасовода. Није ствар у економским питањима, већ у геополитичким, - сматра руководилац центра спољне политике Русије института економије РАН Борис Шмелев.

- Несугласице између Русије и Брисела о Јужном току имају принципијелни карактер. Тешко ће бити да се договоре, јер договори ће тражити од Брисела политичку вољу, одустајање од многих изјава. Осим тога, потребно је решити низ правних питања, повезаних са изградњом Јужног тока.

У предмет Јужног тока су се умешале САД. Када проради тај гасовод, украјински гаснотранспортни систем неће више требати Гаспрому, дакле, ником неће бити потребан. Међутим, Вашингтон има своје планове за тај актив, - сматра главни стратег финансијске групе БКС Максим Шеин.

- Биле су информације да САД воде преговоре с Украјином, да се разматрало питање да Кијев може да прода америчким компанијама део својих гасних капацитета. С обзиром на то да је Јужни ток конкурент украјинског ГТС, ради вајде америчких компанија потребно је учинити све да би се онемогућио тај пројекат.

Таква верзија, изгледа, има право. У Кијеву су већ усвојили закон, који омогућује страним инвеститорима да поседују 49 одсто ГТС Украјине. Друго, САД отворено врше притисак на Европљане. Прво је то било са Бугарском, данас је слична ситуација са Словенијом. Љубљана је добила знак од Вашингтона да преговори о Јужном току нису пожељни. Међутим, мора да се ода признање Словенији, она је стриктно поделила политику и своју сопствену енергетску безбедност, те иступила за што скорију изградњу Јужног тока.

Татјана Голованова,