Тарантуле нападају становнике Урала

Становници Јужног Урала су у паници – у региону су се појавиле отровне тарантуле. Пауци-вукови, како се још називају ови инсекти, буквално су преплавили земљишне парцеле баштована. Дању се агресори крију у рупама, а пред вече излазе у лов и чак нападају људе. Научници покушавају да одгонетну неочекивану најезду.

Фотографије и видео снимци с пауцима-вуковима редовно се појављују у друштвеним мрежама. Тарантуле врсте Lycosidae достижу врло велике димензије. Недавно је на једном од дечјих игралишта малог уралског града Озјорска ухваћен гигант од 10 сантиментара. То не само да плаши, већ није ни безбедно по човека – уједи оваквих „вукова“ су отровни, изазивају отоке и снажан бол, али смртни случајеви нису забележени. Већу опасност представљају по муве и инсекте, свој основни плен. И зато за баштоване могу чак бити и корисни, пошто уништавају штеточине. Ипак, неочекивано суседство плаши Јужноуралце. А што је главно, није јасно како су се тарнтуле пробиле тако далеко на север. Јер, њихова традиционална станишта су степе у Казахстану. Инсекти више воле топлу и суву климу.

Читава ствар је у клими, сматрају научници. Узрок кретања паука на Урал је свеопште отопљење, истакао је за „Глас Русије“ директор Института за екологију, биљке и животиње, дописни члан РАН Владимир Богданов:

- Имамо податак за седам хиљада година за север Уралског региона. За последњих сто година је темпо пораста температуре без преседана. Али сад је већ одавно постигнут врхунац и доћи ће до пада температуре. За ових 30 година јужна фауна, укључујући и инсекте, продире северније од свог уобичајеног ареала. Ово се односи и на паукове.

По речима стручњака, није само Јужни Урал осетио последице климатских промена. У целом уралском региону се свуда примећује кретање јужне флоре и фауна према северу. Ово се не односи само на паукове, већ и на рибе, и птице, као и на ситније сисаре. На стотине километара даље од уобичајене територије шире се ови представници животињског света, истакао је Владимир Богданов.

- На пример, енцефалитски крпељ. Њега у Ханти-Мансијском округу икад није било, а сад се налази и тамо. Деверика, која се у басену Оба уопште није могла срести пре 25 година, сад се налази на скоро 1000 км северније у овој реци. Кедар се на острвима Оба проширио за 100 км. А веверица је стигла чак и у област Поларног круга. То је већ уобичајена дивља животиња у Јамало-Ненецком округу.

Што се тиче паука, становници Јужног Урала ће морати да се прилагоде новим суседима. Стручњаци позивају на опрез: паук је отрован. Ипак, овај „вук“ који једе инсекте још ниједном човеку није причинио штету. У сваком случају, засад нема статистике о људима који су настрадали од њиховог уједа на Јужном Уралу.

Јелена Ковачић,