Да ли је Викторија Нуланд научила српске домаћине како да псују ЕУ?

Боравак у Србији Викторије Нуланд, помоћнице америчког државног секретара, само је још једном на очигледан начин потврдио двоструке стандарде Запада. Осим тога, највиши србски функционери са којима је разговарала, евентуално су могли од ње да науче како је морал растегљив појам, у зависности од потребе, а богами су могли да науче од Нуландове и како да Европској унији упуте и понеку сочну псовку.

Наиме, Викторија Нуланд, која се пре неколико месеци „прославила“ снимком телефонског разговора у коме је нецензурисаним речником говорила о својим европским пријатељима, употребивши при том глагол који и Срби радо користе у свим приликама, такође је тада показала да јој нимало нису страна мешања у унутрашње ствари других држава, с обзиром да је детаљно разматрала ко треба, а ко не треба да уђе у нову украјинску владу.

Међутим, још је занимљивије њено схватање сепаратизма у појединим земљама света, а све у зависности од тога да ли пред собом као саговорника има пријатељског косовског сепаратисту у Приштини или ако прича о проруским активистима на југоистоку Украјине. Дакле, помоћница америчког државног секретара је у Београду изјавила да „Сједињене Државе желе да границу између Русије и Украјине обезбеђују посматрачи ОЕБС-а“, као и то да Русија по њеном мишљењу треба да оконча, како се дословно изразила – „подршку сепаратистима“.

Наравно, њено лицемерје се састоји у томе што је, с једне стране, назвала сепаратистима народ са југа Украјине који се само побунио против војне хунте која је насилно преузела власт у земљи, чему је иначе симболично допринела и сама Викторија Нуланд јер је лично делила пециво екстремистима на кијевском Мајдану и такорећи их храбрила у свргавању легално изабраног председника, а са друге стране је уочи доласка у Београд срдачно разговарала са Хашимом Тачијем на југу Србије, у Приштини, који представља класични пример сепаратистичког понашања и деловања. Наравно, том приликом није изразила потребу да се, на пример, по истој аналогији упуте посматрачи ОЕБС-а на границу између Србије и Албаније, нити да се оконча подршка косовским сепаратистима, као што је све то затражила у случају Украјине.

Па ипак, без обзира на сву недоследност којом је одисала њена посета Србији, не може се рећи да она на неки начин није имала и користан ефекат, јер је пружила поучан пример србским државним функционерима - како се моралне одреднице и стандарди политичког понашања могу селективно примењивати у зависности од практичне користи које из тога проистичу.

И на крају, псовка коју је у телефонском разговору Викторија Нуланд недавно упутила својим европским колегама због њихових међусобних ситних размирица, можда је послужила као инспирација и путоказ политичарима у Београду, да је понекад могуће и на тај начин изразити своје незадовољство са појединим захтевима који стижу из Европске уније. Штавише, србски језик је у том смислу много богатији од енглеског, и могло би се наћи пуно маштовитијих израза од оног који је тада употребила Нуландова за своје европске пријатеље.

Ратко Паић,