Ђурђевдан - празник светог Ђорђа

Празник светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркви и као један од најчешћих слава православних Срба.

Свети Ђорђе (275-303), чији је празник у народу познат као Ђурђевдан, историјска је личност и живео је у време цара Диоклецијана (284-305), великог прогонитеља присталица, тада непризнате, хришћанске вере.

Георгије је већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана који је у њега полагао велике наде.

Млади трибун је, како каже историсјко предање хришћанске цркве, одважно ступио пред цара и саопштио му да је хришћанин чиме је започело његово страдање за веру.

Цар Диоклецијан, један у римских тетрарха, осудио је Георгија на окове, тамницу и страшна мучења која нису променила његова убеђења.

Погубљен је 303. године, али, како каже предање Цркве, „то није крај његовим јављањима и чудима”.

„Овај славни и победоносни светитељ, рођен је у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља...”, записано је у „Прологу” владике Николаја Велимировића у коме се такође каже да је и отац светитеља пострадао као хришћанин и да је он уз мајку одрастао у Палестини.

Под његовим утицајем „многи су примили веру Христову, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин”.

Цар је осудио на смрт одсецењем главе и Ђорђа и своју жену Александру, која је издахнула на стратишту пре погубљења.

Свети Ђорђе се на средневековним православним фрескама слика у одежди ратника, са мачем и крстастим копљем који је симбол хришћанства, а некад и у дворској одежди.

На православним иконама слика се свети Георгије на белом коњу, како крстастим копљем убија аждају која је симбол - немани паганства.

Девојка са царском круном у позадини композиције, коју спасава, представља симбол хришћанске вере за коју се бори свети Ђорђе.

У средњевековним православним храмовима и манастирима он је у реду са светим ратницима, борцима за хришћанство, које предводи свети архангел Михајло, представник сила добра и чистоте новозаветне вере.

Ђурђевдан је обележен црвеним словом у календару СПЦ као заповедни празник и слави се увек 6. маја.