Ко ће наређивати примену нуклеарног оружја у Индији?

Индији је хитно потребна реформа структуре контроле и примене нуклеарног оружја. О томе су премијеру Индије изјавили учесници затвореног брифинга који је одржан прошле недеље. Војска саветује да се формира Штаб Одбране по узору на друге нуклеарне државе.

Према подацима листа The Hindu, позивајући се на извор у владиним круговима, на брифингу су присуствовали саветник за националну безбедност Шив Шанкр Менон који одлази у пензију, командант Стратешких снага Индије вице-адмирал П.С. Чима, експерти Организације одбрамбених истраживања и разрада и Департмана за нуклеарну енергетику.

Данас нуклеарно оружје Индије које по различитим оценама има од 80 до 150 бојевих глава, налази се под контролом Управе нуклеарне команде Индије (NCA), на челу са премијером. Нуклеарна пуњења Индије чувају се одвојено од носача — ракета и авионских бомби. Али при томе одговорност за нуклеарни арсенал положена је на команду Стратешких снага. А носачи нуклеарног оружја су у надлежности команде видова Оружаних снага — армије, авијације и флоте.

Само премијер може да доноси одлуку о примени нуклеарног оружја. А даље наредба се даје команди Стратешких снага која почиње да припрема нуклерна пуњења за примену и председнику Обједињеног комитета начелника штабова који са своје стране издаје наредбе командантима видова Оружаних снага да приступе опремању ракета и авионских бомби нуклеарним бојевим главама.

Овако сложена организациона структура са једне стране своди на минимум ризик недозвољене примене оружја. Али са друге постоји вероватноћа да узвратни ударац по противнику може једноставно да закасни, сматра експерт Карнеги Центра Петар Топичканов.

- Сада ефикасност система контроле и управљања нуклеарним оружјем није тако висок. Појављује се сумња да ли ће овај систем моћи да функционише у условима првог нуклеарног удара од стране могућег противника. Пошто сада одлуку о примени нуклеарног оружја подноси премијер, у случају напада на престоницу, где се налази резиденција председника валде, или ако у случају некаквих догађаја премијер не може да издаје наредбе, структура управљања нуклеарним оружјем ће бити фактички обезглављена. Наравно, постоје алтернативне варијанте, ко може да доноси одлуку о узвратном удару. Али за разлику од Русије или САД, у Индији ове процедуре нису одрађене и несу доведене до савршенства.

Војска саветује да се формира Штаб Одбране по узору на друге нуклеарне државе. Руководилац овог највишег војног органа власти у случају кризе ће сносити личну одговорност за примену нуклеарног оружја. Ипак против тог предлога иступају многи цивилни политичари Индије, тврди Петар Топичканов:

- У Индији постоји опозиција планова реформе система контроле и управљања нуклеарним оружјем. Многи се плаше да ће истицање на прво место војног званичника довести до раста ауторитета Оружаних снага и њиховог значаја у унутрашњој и спољној политици Индије. Имајући пред очима пример Пакистана у којем војска контролише нуклеарно оружје и стално се меша у политичке процесе, Индија наравно не ћели сличан развој ситуације.

Управо тако се и десило почетком 2000-их. Тада је заменик премијера Лал Кришна Адвани изразио подршку идеји да се формира дужност председника Штаба Одбране. Али тадашњи премијер Атал Бихари Ваџпаи није хтео да се свађа са угледним полтичким снагама и одложио је доношење одлуке по том предлогу.

Ипак сада је ситуација другачија. 2015. године Ратна морнарица Индије ће добити прву нуклеарну подморницу сопствене производње Арихант. У марту текуће године била је испробана ракета подводног старта под кодираним називом К-4. Ове ракете могу да пребацују нуклеарне бојеве главе тежине до 2 килотоне на растојање од три и по хиљаде километара и намењене су за наоружање Ариханта и других подводних носача ракета које Индија планира да изгради у скоријој будућности.

Нуклеарне подморнице са нуклерним оружјем често се називају оружјем освете. Јер носачи ракета скривени у дубинама океана могу да наносе узвратни ударац противнику чак у случају да њихове Оружане снаге буду уништене у нуклеарном нападу. Излазећи на бојево дежурство ове подморнице ће имати на палубу већ готово за примену нуклеарно оружје. Али ако актуални систем контроле и примене нуклеарног оружја не буде доведен у склад са промењеном ситуацијом, остаје нејасно ко и под каквим околностима може да изда наредбу о наношењу узвратног нуклеарног удара.

Олга ИВашина,