Нова подморница за Црноморску флоту

Састав Црноморске флоте Русије попуниће нова дизел подморница Ростов на Дону. Подморница је поринута у предузећу Адмиралитејские верфи у Петербургу. То је друга подморница пројекта 636 за Црноморску флоту. Трећу морнари треба да добију крајем августа.

Према плановима главне команде Ратне морнарице до 2016. године треба да буде изграђено 6 ненукларних подморница пројекта 636. Оне спадају у трећу генерацију бродова класе Варшавјанка. Тонажа подморнице износи 3,1 хиљаду тона, брзина подводног кретања 20 чворова, максимална дубина поринућа — 350 метара. Подморнице имају снажно наоружање — торпеда калибра 533 милиметара, мине, ударни ракетни комплекс Калибар. Подморнице пројекта 636 су дубока модернизација 877 пројекта Варшавјанка, разрађеног још почетком 80-их година прошлог века. Западни стручњаци назвали су их ”црна рупа”, каже председник Академије за геополитичке проблеме Константин Сивков, пошто су ове подморнице поседовале врло низак ниво шума.

- Главна промена везана је за замену погона. Савршенији је постао и бојеви информационо-управљачки систем БИУС. На подморници је нова модернизована хидроакустичка станица, постављени су много ефективнији ситеми за пригушивање шума који су омогућили да се неколико пута смањи ниво шума.

Постојање савршенијег хидроакустичког комплекса ће осигурати значајну предност у домету лоцирања над бродовима сличне класе противника. Ускоро процес модернизације Црноморске флоте Русије значајно ће се убрзати. Узимајући у обзир улазак Крима и Севастопоља у састав Русије, биће ревидиран програм бродоградње у страну увећања броја и квалитета војних бродова за Црноморску флоту. Већ ове године осим 3 ненуклеарне подморнице пројекта 636, флота ће добити два противдиверзантска чамца. Подморнице пројекта 636 могу да решавају широк спектар задатака, истиче Константин Сивков:

- У првом реду бојева дејства против подморница противника, при томе не у регионима уз нашу обалу, већ у регионима базирања подводне флоте противника. Они могу да решавају задатак борбе на противничким комуникацијама, могу да наносе ударе по групацијама бродова крстарећим ракетама.

Према мишљењу експерата, Црноморској флоти треба око 10 ненуклеарних подморница и до 3 пука морнаричке авијације, између осталог пук ловачке авијације. Црноморској флоти потребни су ударни бродови блиске поморске зоне — корвете и ракетни чамци. 1988. године поред обала Крима америчка крстарица Јорктаун и разарач Керон повредили су државну границу, ушавши на 7 миља у териоријалне воде и стражарски бродови Црноморске флоте Беззаветни и СКР-6 кренули су да пресретну прекршиоца. После тога НАТО бродови нису прилазили ближе од 120 миља до обале.

Према мишљењу експерата, после уласка Крима у састав Русије, десило се радикално побољшање система базирања Црноморске флоте. У наредних 6 година планира се да се испоручи Црноморској флоти око 30 бојевих бродова различите класе.

Олег Нехај,