Авганистан: немогућа војна помоћ

Нас је поразило то што су ирачке дивизије једноставно побацале оружје. Тако је првих дана офанзиве терориста у Ираку министар одбране САД Чак Хејгел реаговао на понашање ирачке армије. Америчка војска се зачудила много мање.

Генерал-потпуковник Роберт Каслен који је до маја прошле године одговарао за обуку ирачке војске, у интервјуу за Вол Стрит Џорнел директно је изјавио: Заједно са нама из Ирака су отишле све институције које смо створили за формирање професионалних ирачких снага безбедности... Америчка војска је направила школске центре и складишта са најсавременијом војном техником, али после одласка америчке војске, све то ирачка армија скоро да није ни користила.

Такви су резултати 10 година и 25 милијарди долара колико су САД потрошиле на модернизацију и обуку безбедносних структура Ирака. Како би се оправдали ирачки официри говоре да су се америчке трупе повукле пре него што је савремена војна култура могла да утиче на окоштале војне структуре Ирака. Да ли ће рећи нешто слично авганистански војници после повлачења трупа и саветниак западне коалиције?

Већ говоре. Овде се понављају све ирачке грешке. Поред традиционалних невоља армија Истока — непотизма, корупције, слабе техничке обучености и обучености уопште, опасност, као и у Ираку, представља зависност формираних безбедносних структура ове земље од хирева спољних извора издржавања и финансирања. Армија Авганистана увек је подржавана споља. Али сада је туторство заиста прекомерно. И како се испоставило, непоуздано.

САД су већ упозориле авганистанску владу да ће за неколико година значајно смањити издвајање средстава за пружање војне помоћи. И то иако ће, по оценама америчке војске, у наредних неколико година авганистанска влада бити у стању да плаћа свега оо 12% трошкова за армију. Истовремено, Пентагон и НАТО настављају да инсистирају на томе да ће до 2024. Авганистан почети потпуно да плаћа своје трошкове за армију у висини од 4,1 милијарду долара.

Да ли је реално да Авганистан троши на одбрану исто толико колико сада троши, на пример, Египат? Стив Стернлиб из америчког истраживачког центра Sternlieb Group тим поводом пише: Само НАТО верује у то да авганистанска влада може у потпуности да финансира своје снаге безбедности до 2024. године. Заиста, читав буџет Авганистана за 2014. финансијску годину је изнео 7,5 милијарди долара, уз унутрашње приходе ове земље од 2,4 милијарде. Шта више, у очекивању повлачења западних трупа, показатељи унутрашњих прихода у земљи нагло падају.

На крају, после почетка процеса предаје објеката војне инфраструткуре националној армији и полицији од стране западних савезника, испоставило се да Авганистан једноставно није у стању не само да их брани, него и да их издржава. И на крају многи објекти су после предаје авганистанској војсци били једноставно напуштени, а околни региони су се вратили под контролу талибана.

Други проблем је савремено наоружање и опрема. Политика тоталне моденризације и замене једноставних и временом опробаних за технички сложене обрасце, могуће, донела је корист западним произвођачима, али не авганистанској војсци. Нова техника захтева не само висококвалификоване стручњаке, већ и инфраструктуру, обновиве резерве делова и невероватне трошкове. Још извесно време за све то ће плаћати западни савезници. Али уз планирано смањење спољне помоћи значајни део војне технике, као и у Ираку, неизбежно ће се претворити у гомилу бескорисног метала.

Не може се тврдити да Запад који је 13 година ратовао и учио авганистанску армију да ратује, није знао за реалне могућности Кабула да самостално издржава снаге безбедности и бојеву технику. Према речима америчког председника, Американци су схватили да је много теже завршити ратове, него почети их. Сада Западу предстоји да спозна да тиме што почиње ратове, једноставно не може да прекине да плаћа за њих.

Вадим Ферсович,