ДРЖАВА БЛАГОСТАЊА

Пише: Гостимир Т. ПОПОВИЋ, војно политички аналитичар

prota49@yahoo.com

www.gtp.ovde.com

Држава као организациони систем има много својих израза а један од њих је и појам “држава благостања” који се углавном користи у програмима многих политичких партија, али по правилу само као неповезана прича а не као квалитетан и проверљив приступ организовању.

У савременим условима политичке странке, од оних условно великих па до такозваних комби партија, дају мање више празна обећања о организацији система чија би карактеристика било благостање и једнакост а не сиромаштво и неједнакост.

Сам појам који се користи у српском језику свој извор има у недовољно тачно преведеном термину на енглеском језику “тхе велфаре стате”. У сваком случају приступ је доста различит од вестфалског модела државе који поједини кругови покушавају упорно да прецртају на БиХ, без обзира на актуелна решења и ниво политичке воље.

Ако систем БиХ посматрамо као сложени систем састављен од два елемента (Република Српска и Федерација БиХ) пут ка остварењу циља о држави благостања иде правцем децентрализованог уредјења у свим друштвеним функцијама. Како сада стоје ствари постоје најмање три концепта који су дијаметрално супротни.

Први, Република Српска се залаже и предузима веома видљиве потезе на правцу децентрализације и организације система који ће да буде барем близу неком облику друштвеног благостања. И то је видљиво на сваком кораку и у свим потезима њених институција.

Дрги, Федерација БиХ настала на присилном уједињењу Хрвата и Бошњака (Вашингтонски споразуми) је врло дисфункционално организована, што је њихов проблем, али стално предузима мере да се та дисфункционалност пренесе и на РС, што већ више није само њихов проблем.

Трећи, Заједничке институције које Бошњаци виде као снажан инструмент за унитаризацију и монополско понашање у друштвеним пословима постају значајна сметња развоју друштва благостања.

У оваквим условима далеко смо и од нормалног живљења а камоли градње друштва благостања.