Шчецин поново у епицентру дешавања

НАТО-пакт жури да искористи кризу у Украјини ради максималног приближавања својих структура границама Русије. Како је изјавио главни командант Уједињених оружаних снага НАТО-а у Европи амерички генерал Филип Бридлав, алијанса проучава претварање пољског града Шчецина у највећу базу у Источној Европи. Коначно то питање може да буде решено на предстојећем у септембру самиту НАТО-а у Велсу.

У послератној Погљској Шчецин је постао типични град-лука, важан центар петрохемије и машиноградње. Међутим, испало је да војне страсти око њега и даље трају. Упорна жеља САД и НАТО-а да приближе војне структуре алијансе руским границама поново прети становницима пољског града претварањем у таоце геополитичких игара. Генерал Бридлав обећава им размештање нових врста наоружања и борне технике, складишта војне муниције, залиха горива и других објеката, који никако не доприносе безбедности обичних грађана, међутим, реално угрожавају екологију Балтичког мора, уједно и језера Домбе, које се налази близу. У третирању генерала Бридлава то значи примакнути ресурсе НАТО-а ближу Истоку, али у пракси такве акције традиционално стварају опасност дестабилизације читвог региона, - подсетио је у разговору с Гласом Русије експерт руског аналитичког центра Фонд стратешке културе Андреј Арошев.

- Такве акције негативно утичу на ситуацију у овом региону. Из искуства знамо да увођење америчких јединица на важне транзитне и комуникационе путеве има противречне последице по безбедност у одговарајућем региону.

Мора да се призна да стратези НАТО-а покушавају да ублаже „дежа ви“ од своје политике у пољском правцу новим образложењима. Чинило би се, то је било недавно – дискусије о размештању у Пољској батарија америчког система ПРО, стварању одговарајуће инфраструктуре, уједно искључењу рејона базе из контроле пољских власти. Онда су се САД и НАТО позивали на аргументе опасности од митских иранских ракета. Још и с нуклеарним бојевим главама.

Јасно је да такви аргументи данас не делују – нарочито у условима активирања преговора међународне заједнице с Техераном. И претња Москве да ће адекватно одговорити вероватно је такође деловала. Међутим, стратешки циљ војног присуства на западним границама Русије алијанса није скинула са дневног реда. Данас се ради њеног образложења користи ситуација у Украјини – земљи, која није чланица НАТО-а, која би потпадала под деловање петог члана Североатлантске повеље о колективној одбрани. Поред тога нема сумње да управо будућа војна инфраструктура у Шчецину може да постане саставни део бродског система ПРО Иџис, који САД намеравају да разместе дуж поморских граница Русије. Са тог гледишта акције Вашингтона објективно стварају опасно жариште војне затегнутости, - истакао је у разговору с Гласом Русие директор Центра друштвено-политичких истраживања Владимир Јевсејев.

- У таквој ситуацији Русија мора да тражи да бродови, опскрбљени системом Иџис, ограниче сферу своје делатности. У том смислу нема објашњења присуство бродова, опскрбљених тим системом, у северним морима.

Вреди да се подсети да је последњих година Пољска већ била у епицентру међународног скандала због своје тежње да максимално сервисира интересе САД. Недавно је Европски суд за људска права признао је Пољску кривом у предмету „тајног затвора ЦИА“ на њеној територији. Суд је пресудио да су пољске власти прекршиле конвенцију за људска права.

Петар Искендеров,