Затирање духовности и писмености

Иако се континуитет ћирилице у Црној Гори може пратити кроз вјекове, данас латиница окупира све просторе и сегменте живота 

Ћирилица је носилац и колијевка духовности, историје и традиције, културе, писаног и књижевног насљеђа, рекла је на округлом столу "Ћирилица - хлеб наш насушни" проф. др Јелица Стојановић одржаном у Никшићу.

По њеном мишљењу богатство ћирилице се увећавало и преносило из вијека у вијек, али крајем прошлог стољећа долази до супротног процеса. То ће нас довести, казала је она, до дубоког реза на смјени 20. и 21. вијека, када се спроводи јасно је видљива, готово потпуна латинизација и долатинизација Црне Горе. Суштински разлози за тако нешто, нагласила је она, не постоје.

- Са друге стране, вјероватно их `има много`, ако се узме у обзир на пут којим Црна Гора иде, од чега хоће пошто-пото да се одвоји, какве (и које) трагове да избрише и затамни. Црна Гора истрајава на комунистичкој равноправности, стеченој, проглашеној и усвојеној послије Другог свјетског рата. У оба Устава се каже "Равноправни су ћирилично и латинично писмо". Међутим, у пракси се приводи крају процес нестајања ћирилице - рекла је она.

Српска ћирилица, казала је она, настала је на основама старословенске ћирилице, коју је коначно уобличио и довршио Вук Караџић, а на темељима хиљадугодишње традиције. Кроз вјекове је била, и остала писмо српске писмености и језика, било да се односи на црквенословенски или српски народни језички израз. Континуитет ћирилице у Црној Гори може се пратити кроз вјекове. Међутим, данас у Црној Гори латиница је окупирала све просторе и сегменте, од имена фирми, кафана, ресторана, продавница.
Према подацима које су сакупили студенти Одсјека за српски језик, изнијела је она, ћирилица се донекле боље држи на сјеверу Црне Горе. Око 95 посто назива разног типа исписано је латиницом, мање од 80 одсто у Беранама, око 90 процената у Пљевљима, до 98 одсто на Приморју. Од приморских градова ћирилица се највише одржала у Херцег Новом, али је и тамо близу 90 одсто разних натписа дато латиницом, док је у Никшићу више од 95 процената латиничних.

Доц. др Михаило Шћепановић је рекао да су сукоби народа, често сукоби језика, а лексема језик је најприје имала значење народ, али су ријечју језици били означени и иноземци, туђинци, пагани. Он се упитао смјера ли то "цпц" поново да покрштава. Да ли се рушилаштву треба опирати ћутањем...?

- Ваљда српски језик неће морати да говори све испочетка. Ако је језик израз народног очовјечења, да ли је смутња око српског језика у Црној Гори знак да поново постајемо племе - упитао се он.

О наслеђу светих Кирила и Методија на округлом столу говорили су еписком Јоаникије, умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јефтић), а рад професора Драгољуба П. Антића на тему "Пут писма од винчанског, преко етрурског до садашње ћирилице" изложио је професор Иван Стратимировић предсједник Удружења "Култура ћирилице" из Београда.

Округлим столом у Никшићу је завршена дводневна манифестација "Дани ћирилице" чији организатор је био Голијски сабор културе.

Б.БРАШНјО


Живи извор

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије казао је да са ћириличним писмом нијесмо примали само писменост, него и вјеру и културу.
- Ћирилично писмо је као живи извор који нас је напојио и напаја нас духовношћу. Слова ћирилице су као галерија и иконостас икона, не само због љепоте облика, него и због потребе да пренесу јеванђелску истину, науку и стваралачки дух наших књижевника - казао је Јоаникије.


У запећку и у школама

Судећи по прелиминарним резултатима истраживања међу матурантима сутуација је различита, у зависности о којем региону је ријеч.

- У приморским градовима осим Херцег Новог преовладала латиница. У Бару, Будви и Тивту, Цетињу преко 90 одсто матураната користи латиницу, у Котору близу 90. У Подгорици и Мојковцу се 70 процената служи латиницом, у Бијелом Пољу 68. У Никшићу се и ћирилицом и латиницом служи приближно једнак број ученика, док у Пљевљима ћирилицу користи више од 60 одсто. Највећи проценат матураната, њих 85, ћирилицом се служи у Беранама - навела је она.