Јужна Кореја: конфуцијанство као узрок ниског наталитета

Јужна Кореја доживљава демографску кризу која је изазвана ниским наталитетом. Један од њених узрока је то што земља припада конфуцијанској цивилизацији.

Већ више од 20 година Кореја се налази на једном од последњих места на свету по стопи наталитета – 219. од 224. Тренутно износи 1,25 детета по жени.

Огромна већина Корејаца је уверена у то да је катастрофално низак ниво наталитета изазван друштвено-економским узроцима.

Међу факторима који ово објашњавају најчешће се наводе проблеми везани за огромне трошкове образовања. Одгајање деце у Кореји се претворило у огромно финансијско бреме. Трошкови образовања су, кажу Корејци, достигли астрономске размере, пре свега због потребе да се плаћају ваншколске активности без којих није могуће уписати се на престижан факултет.

Други разлог су високе цене некретнина. Пошто је, како новинари тврде, тешко стећи пристојну кућу, нема ничег чудног у томе што Корејци не желе да рађају децу.

Међутим, ове тврдње, које су у Кореји стекле својство аксиома, имају озбиљне недостатке. Довољно је погледати у којим још земљама је стопа наталитета на крајње ниском нивоу. На последњем месту је Сингапур, где је овај показатељ 0,8. На претпоследњем месту је Макао, где коефицијент износи 0,93. Затим следе Хонгконг и Тајван. Нешто изнад Кореје, на 208. месту је Јапан.

Све ове земље имају једну заједничку црту: све оне спадају у конфуцијанску цивилизацију. Последња места на списку заузимају земље у којима је до XIX века елита писала кинеским хијероглифима, учила напамет конфуцијанске класике и поезију из епохе династије Тан.

Наравно, може се рећи да је наталитет данас врло низак управо у развијеним и богатим земљама. То је безусловна чињеница, која узгред речено, потпуно побија у Кореји врло популарна објашњења феномена ниског наталитета проблемима економске природе. Тешко је замислити да је лакше гајити децу у сиромашној Сомалији или Уганди него у Кореји.

Међутим, очигледно је да у развијеном свету у земље с најнижим нивоом наталитета спадају управо земље конфуцијанске културе. Поређења ради: у Француској стопа наталитета износи 2,1 детета по једној жени. Она је отприлике на истом нивоу и у САД. То је много ниже него у сиромашним зељама Африке или Блиског истока, али је много више него у развијеним земљама конфуцијанске цивилизције.

Стиче се утисак да у конфуцијанској културној традицији – тачније, у њеној савременој варијанти, постоји нешто што подстиче низак наталитет.

Можда је један од разлога однос према високом образовању. Кад Корејци говоре о огромним трошковима за образовање ретко су свесни да се углавном ради о трошковима за припрему деце за упис на престижне факултете. Кад би се Корејци према уписивању на факултет односили исто тако мирно као, на пример, Немци, никакви посебни расходи за образовање деце им не би били потребни. Међутим, Корејци не могу да се одрекну своје жеље за стицањем високог образовања по сваку цену.

Ипак, тешко да је овај узрок главни. Тако да низак наталитет у земљама Источне Азије остаје социолошка загонетка. Остаје нам само да констатујемо чињеницу: у богатим земљама је стопа наталитета ниска, а у богатим конфуцијанским земљама – још нижа.

Андреј Лањков,