Након нове потврде о непромењеном ставу званичника ЕУ о одсуству опасности од генетски модификованих врста кромпира по здравље људи, произвођачи ГМО се надају одобравању модификованог кромпира на територији Уније.
Агенција за безбедност хране Европске уније саопштила је у Бриселу да неће променити свој став да генетски модификоване врсте кромпира не представљају опасност по људе и животну средину.
Немачка компанија БАСФ АГ, која је направила врсту кромпира "амфлора" који се користи за производњу високо квалитетног штирка за папир, саопштила је да таква одлука отвара пут за одобравање генетски модификованог кромпира на територији Уније.
Двојица научника у Агенцији нису се међутим, на панелу, сложила са одлуком наводећи да нежељени ефекти још не могу бити предвиђени и да је могућ трансфер гена између биљака и бактерија.
Представници групе за заштиту животне средине "Гринпис" (Greenpeace) навели су у саопштењу да су шире консултације научника обавезне, уколико се желе избећи негативне последице генетски модификованог поврћа.
Узгајање већине генетски модификованог поврћа забрањено је у Европи због страха да би њихово семе или полен могли да се прошире на друге врсте.
Генетски модификовани организми
Oрганизми чији је генетски материјал измењен помоћу техника генетичког инжењеринга називају се генетски модификовани организми (ГМО).
Применом тих техника користе се ДНК молекули различитих извора, чијим се комбиновањем у нову молекулску структуру ствара нови скуп гена.
Тај ДНК материјал се потом преноси у организам, чиме се постиже модификација постојећих или стварање потпуно нових гена.
Организми којима је убачен ДНК материјал који је оригинално постојао у некој другој врсти називају се трансгенични организми.
Неки генетски модификовани организми не садрже ДНК материјал друге врсте и стога нису трансгенични, већ се називају цисгенични.
У Европи су употреба и узгој цисгеничних организама уређени истим законима као трансгеничних организама, али стручњаци сматрају да би требало да њихова промена буде регулисана на исти начин као и конвенционалнои узгој биљака.
Резултати цисгеничних промена далеко су мањи у поређењу са изменама на организмима подвргнутима мутагенези, процесу који је масовно примењиван пре него што је развијен генетички инжењеринг.
Како се до резултата цисгенезе може доћи и преко конвенционалног узгоја биљака, неки стручњаци сматрају да тај начин модификовања организама не би требало критиковати у истој мери као трансгенетика.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »