Одлив мозгова с Wалл Стреета
Те рестрикције дио су Владиног програма за спасавање инвестиционих банка, које је тешко погодила криза усљед које су неке од њих и банкротирале. Многи страни студенти на факултетима за бизнис и менаџмент широм САД много су уложили у своје образовање надајући се да ће њихово инвестирање у школовање једног дана бити награђено добро плаћеном пословном понудом неке америчке фирме. Назли Огузимсароглу из Турске један је од тих студената. Након што је недавно дипломирала на једној престижној школи за бизнис, прихватила је понуду за радно мјесто у тада моћној америчкој инвестиционој банци Меррилл Лyнцх.
"Једна од ствари које су ме привукле тој банци је њен изврстан програм обуке. Осим тога, чак и мале банке настоје запослити оне који већ имају искуства у великим и престижним банкама попут Меррилл Лyнцха", каже она.
Међутим, понуда за запошљавање младих стручњака у тој банци није дуго трајала. Баш као и код других дивовских инвестиционих банака у земљи, и вриједност акција Меррилл Лyнцха драстично је пала усљед ширења финансијске кризе у САД. Како би је спасила, Меррилл Лyнцх је преузела Банк оф Америца, највећу америчку пословну банку, која је потом посудила новац из Владиног пакета за помоћ банкама које су се нашле у финансијској кризи. Тим потезом Банк оф Америца је постала подложна прописима који ограничавају радну визу типа Х1Б - основни документ за запошљавање страних радника.
Вивек Вадва, стипендиста Програма за истраживање рада и запошљавања при Правном факултету Универзитета Харвард, каже да такве рестрикције нису само ксенофобичне, већ да узрокују "одлив мозгова" управо у тренутку кад су америчкој економији највише потребни таленат и иновативност.
"Проблем је у томе што тим законом Америка поручује свијету да, кад ситуација постане тешка, ми затварамо врата. Они најбољи и најбистрији тада ће видјети добре прилике другдје. Радије ће отићи у Аустралију и тамо радити неколико година да отплате свој студентски кредит или ће, пак, основати властиту технолошку фирму у Канади. То је огроман губитак за САД", каже Вадва.
Истраживање које је спровео Вадва показује да су око четвртину америчких технолошких компанија основали усељеници, што, додаје он, потврђује теорију да страни радници често стварају радна мјеста за Американце, те оповргава увријежену тврдњу да их узимају од својих домаћина.
- Извор
- Независне
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















