100. годишњица Првог светског рата није посвећена прошлости, већ будућности

Од 1. августа 1914. године почела је мрачна штафета ширења броја учесника Првог светског рата, који је почео 28. јула те исте године. Немачка је објавила рат Русији. Затим је Француска обавила рат Немачкој, Британска империја Немачкој, Аустро-Угарска Русији. Множење броја зараћених страна - то многи не знају - трајало је све до новембра 1918. године. Резултати су трагични: више од 30 милиона погинулих војника и цивила. Војни експерти све до данас воде спор о броју жртава.

Како тврде историчари, сви ратови уствари нису прошлост, већ будућност. Смисао је разумљив: заборављајући протекле ратове, понављајући прошле грешке, човечанство предодређује будуће ратове.

Када се Први светски рат сагледа из угла данашњице, тај Велики рат, мада је то страшно рећи, према околностима уочи његовог почетка, нама је данас ближи од Другог светског рата. Сада ври не на Балкану, већ у Украјини, што је такође забрињавајуће. Тај се рат водио за ресурсе и нову прерасподелу света или, на савремени начин, за прерасподелу геополитичких сфера утицаја.

Прошло је сто година од почетка Првог светског рата, распало се 4 империје, играчи су данас различити, међутим, изгледа, да су поуке заборављене, сматра професор Руске академије народне привреде и државне службе при Председнику РФ Владимир Штол. Прилазимо оној црти, када "камен може да падне", те ће бити немогуће зауставити обурвавање читаве планине, казао је он Гласу Русије.

- Иначе, савремени ратови, како је постало јасно, воде се за ресурсе. И то, не само материјалне. Води се борба за идеолошке, историјске, религиозне вредности. Украјина и Русија су у том смислу класичан пример уједињења свих вредности у неку целину. На југоистоку Украјине се води рат за "територију без народа": он тамо скоро није потребан, потребни су само ресурси.

У Украјини је неопходно по сваку цену зауставити ескалацију конфликта, под хитно обуставити војне акције тамо где се пролива крв. Надам се да ће то успети, - каже познати словачки историчар, научник универзитета «Шафарик» у Кошицама Мартин Дробњак.

- Понекад се чини да политичари нису научили поуке ни из Првог нити из Другог светског рата, мада би требали да науче оно основно из протеклих горких искустава. Наиме, само је дипломатија ефикасна у решењу чак и најакутнијег конфликта. Онда, 1914. године, дипломати су одлучили да је ефикаснији рат, да ће топови брзо и релативно безболно обезбедити интересе њихових земаља. Трагична заблуда је коштала милионе живота! Пренеражује то, што су неки и данас у заробљеништву таквих илузија, надајући се да постигну своје циљеве путем силе, а не за преговорачким столом. Поново гину војници, невини старци, жене, деца. Свакако, мислим на рат на истоку Украјине.

Током казнене операције украјинских снага на југоистоку земље, у Русију је побегло 750 хиљада људи. Градови Донецк и Луганск су на рубу хуманитране катастрофе.

Читајте више на Украјина из минута у минут