Приватизација уништила Србију

Људи штрајкују глађу, самоповређују се и прете колективним самоубиством, а Министарство економије као ној гура главу у песак уместо да ублажи последице приватизације, каже председник СССС Љубисав Орбовић

БЕОГРАД - Очај и безнађе који овог пролећа владају Србијом претворили су се у талас протеста којима се не види крај. У једном тренутку, спремност да се бори за егзистенцију показало је преко 20.000 људи у више од 70 штрајкова, поручили су јуче представници српских синдиката. Према речима председника Савеза самосталних синдиката Србије Љубисава Орбовића, од Суботице, па до Врања у овом тренутку протестује око 3.000 радника у 21 штрајку. Оно што их повезује су незадовољство приватизацијом, губитак радних места, губитак перспективе као и то што многи послодавци не плаћају доприносе због чега ће десетине хиљада људи остати без здравственог осигурања иако су поштено радили.

- Док се појединци богате, већина остаје без посла и перспективе, а и тамо где се ради плате се снижавају. Људи штрајкују глађу, самоповређују се и прете колективним самоубиством док Министарство економије као ној гура главу у песак уместо да ублажи последице приватизације. Од њих тражимо да се раскину купопродајни уговори који су лоши и да се поднесу кривичне пријаве против садашњих власника јер идемо путем на којем више неће постојати привреда у Србији - каже Орбовић. Ни из Синдиката хемије и неметала не стижу ведрије вести. Њихов председник Љубиша Несторовић истиче да четири велике фабрике имају велике проблеме.

- „Српска фабрика стакла“ из Параћина са 1.800 запослених улази у штрајк упозорења, крушевачки „Трајал“ је најавио штрајк за 6. јул који ће трајати до испуњења свих захтева 2.500 радника. У панчевачкој „Петрохемији“ дошло је до приватизације преко ноћи због дуга од 250 милиона евра, а у току су и припреме за приватизацију „Галенике“. Тражимо да се приватизација обави на најтранспарентнији начин, а не да се понови случај „Петрохемије“- каже Несторовић и додаје да се проблеми у овој држави не решавају већ гомилају и онда стављају на страну. У текстилној, кожној и индустрији обуће је слична ситуација. Председник њиховог синдиката Радојко Јовановић каже до је до сада продато 74 предузећа, од којих је раскинут 31 купопродајни уговор и 70 одсто капитала је пренето Акцијском фонду. Поступак ликвидације је покренут у 12 предузећа, а стечајни поступак који је у надлежности Центра за стечај Агенције за приватизацију води се у 74 предузећа.

- У „Нитексу“ штрајк траје од 15. фебруара, а никакав договор још увек није постигнут, иако су запослени упутили захтев за раскид купопродајног уговора Агенцији за приватизацију. Радници врањског „Замбера“ штрајкују од 22. јуна. Министарство економије својевремено је захтевало да 600 бивших радника „Јумка“ заснује радни однос код „Замбера“. Кад је тај пројекат пропао, запослени су тражили решавање свог статуса, исплату заосталих зарада и уплату доприноса за обавезно социјално осигурање - каже Јовановић.

За „Клуз - Козару“ расписана је аукција за 17. јул, трећа по реду, после више протеста у овој години. Иако су радници сами нашли потенцијалног купца у турском „Челикташу“, Агенција за приватизацију и Министарство економије нису желели да разговарају о томе са Турцима.

- Још увек није вршена приватизација металуршког комплекса Србије, али нећемо дозволити да се угаси металска индустрија - рекао је потпредседник Самосталног синдиката металаца Србије Љубодраг Цвркотић.

Он истиче да су људи постали социјални проблем јер је поништена приватизација 43 предузећа. Још 15 предузећа је неприватизовано попут ФАП, делова „Гоше“,“Прве петолетке“..., а за шест фабрика вагона расписан је тендер. Бензином на интервентну

Наши радници не раде, а влада ништа не предузима да им помогне да подигну кредите и почну сопствени посао. У ливници у Раљи радници су се бранили боцама бутана и бензином, а онда је провалила интервентна екипа полиције са осам џипова, одузела им машине и потпуно испразнила фабрику. Пре неки дан су искључили струју у „Филипу Кљајићу“ због великих неизмирених дугова - каже Љубодраг Цвркотић.

Смрт лакша од гладовања

Председник гранског Синдиката грађевинарства Душко Вуковић наводи случајеве нишког „Грађевинара“ и фабрике „1. мај“ из Лапова. Он каже да су ова два предузећа врхунац неолиберализма. - Политичка олигархија ради све у корист одређених појединаца. Све се ради по закону, статус грађана и радника је на катастрофалном нивоу и доводи до врхунца обезвређивања система - рекао је Вуковић, подсећајући на скорашњу паролу штрајкача „Смрт је лакша од гладовања“.