Руска арктичка богатства
Крајем минуле године Русија је добила прву партију нафте са Арктика. На Арктику постоји око 60 крупних изворишта угљоводоника, а више од 40 се налази у руском сектору. Русија сада има планове да рашири своју територију на рт Ломоносова, узвишења Мендељејева и на дно Северно-леденог океана. Планирано је да одговарајући захтев буде достављен УН-а следеће године.
Арктик- то је ризница природног богатства. Осим биоресурса, тамо, према неким оквирним проценама, лежи чак трећина светских залиха гаса и десети део залиха нафте. А руски сектор се простире дуж четвртине свих епиконтиненталних угљоводоничних залиха на свету. У Руском друштву гаса су израчунали да се ради о више од 100 милијарди тона нафте и око 70 билиона кубних метара гаса. Ипак, оцене експерата геолошке службе САД се прилично разликују.
Разлике у оценама залиха угљоводоника- то је део борбе за ресурсе на информативном пољу, јер свака од пет приарктичких држава (Русија, САД, Канада, Норвешка и Данска) које претендују на Арктик, жели да добије најбоље услове за себе, говори аналитичар енергетског сектора Елдар Касаев:
- Свако жели да добије онај најбољи део ове стратешки важне територије. Али, руске залихе су најквалитетније и зато, како ће се ту водити борба из перспективе међународног права, тешко је прогнозирати. Тешко да ће било ко бити спреман на компромис. Ипак, Министарство енергетике Арктички програм процењује на 2 билиона рубаља.
Следеће године „Гаспром њефт“ планира да почне са експлоатацијом два нове „жиле“. Тражење тих извора врши се у области Јамал, Тајмир и Новосибирских острва. Из Росњефт саопштавају да се за сада користи свега 15% овог региона богатог залихама. Ипак, обале Карског мора су перспективна територија што се тиче експлоатације гаса. Али, тамо се добијање гаса планира тек од 2020.године. То је повезано не само са техничким карактеристикама процеса, већ и са тим што је освајање арктичких изворишта- задатак и залог за будућност, говори заменик генералног директора Фонда националне енергетске безбедности Алексеј Гривач:
- Арктик није питање данашњег дана из тачке гледишта поптуне експлоатације, већ нешто што се тиче сутрашњице или чак прекосутра за руску браншу нафте и гаса. Аркитк је наш стратешки резервоар за будућност. То не значи да се њиме сада не требало бавити. За овај се регион морамо научно и индустријски припремити и то поступно и разумно.
У међувремену освајање поларних богатстава може да буде интересантно не само за нафтну и гасну индустрију. У региону су пронађене и многе ретке руде. Осим тога, лед Арктика крије злато и брилијанте.
- Извор
- Глас Русије, фото: AP/Andrei Pronin/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















