Рускиње воле ракију, а Корејци сплавове

Улицу главног окупљања спортисти су спонтано назвали Кнез Михаиловом, па је она, као и оригинална, постала главни оријентир странаца у Универзитетском селу. Док се током дана већина спортиста такмичи или тренира, вече углавном проводе дружећи се у кафићима, сурфујући на интернету, а неки чак и то доба користе за побољшање кондиције. Иако сви од спортиста очекују да ноћ проводе у својим собама, припремајући се за сутрашњи дан, студенти који су стигли у Београд желе да искористе сваки слободан тренутак. Међутим, иако више од две хиљаде спортиста сваку ноћ проведе ван соба, до сада није забележен ниједан инцидент.
– Већина гостију су аматерски спортисти, тако су и схватили Универзијаду, па им је дружење најбитније. Међутим, неки су претерали, па су покушали да у Село унесу алкохолна пића, што ми строго забрањујемо. Ипак, они веселији се снађу у београдским клубовима. Прво вече, чим су допутовали, један Бразилац се толико напио, да није знао где је смештен, па смо му помогли да пронађе собу – присећа се једне од лакших интервенција Душан Пувача, координатор безбедности у Универзитетском селу.
Иако су познати по испијању алкохола, најмањи проблем са проналажењем смештаја имају руски репрезентативци.
– Ми смо навикле. Међутим, приметиле смо да је код вас вотка мало лошија, па морамо да се снађемо са ракијом, која је за сваку похвалу. Ипак, нисмо много пиле за време Универзијаде, можда кад се заврше такмичења – причају четири руске ватерполисткиње.
Недалеко од руске репрезентације, двоје кошаркаша размењивали су утиске провода на једном од сплавова.
– Нама Универзитетско село највише служи за одмор. Београд има одличан ноћни живот и тешко му је одолети. Музика је разноврсна, девојке прелепе и најтеже ми је да кренем на спавање у Село. Међутим, кад нисмо у граду, највише волимо да одемо до главне бине, где свако вече уживамо у електронској музици, али то траје само до 23 сата – прича турски кошаркаш.
У резиденцијалној зони Универзитетског села, скоро свака репрезентација поставила је по мали гумени базен, али он не служи за купање.
– Базени су пре свега намењени атлетичарима, спринтерима. После напорних такмичења или тренинга, базене напунимо ледом и у њих стављамо ноге. То је најбољи лек за опоравак – прича кинески атлетичар.
На згради где се налазе корејске заставе, потпуни је мрак. Лаик би помислио да спавају.
– Они сви заједно иду у провод. Не раздвајају се. На овој Универзијади су освојили доста медаља и то знају да прославе. Чим се појаве на неком од сплавова, сви знају да следи права журка – прича бразилски одбојкаш.