Словаци „нису европске овце“, али ни србски орао није „европски папагај“

Због чињенице да им учешће у бриселским санкцијама против Русије доноси болне економске губитке, са разних страна Европе се чују и гласови здравог разума, па је тако на пример немачки лист Билд сабрао штету коју ће због тога имати управо немачка привреда, те се упитао – „Да ли смо ми Немци будале?“, а онда је и словачки премијер поручио Бриселу да „Словаци нису овце“. Стога, ако увођење санкција Русији чак и Немце претвара у будале, а Словаке у овце – није тешко замислити у шта би тек Србе то претворило.

Дакле, прво је поменути немачки таблоид почетком августа констатовао да ће због санкција Руској Федерацији само у области машиноградње Немачка морати да се суочи са губитком 25.000 радних места, док ће у укупном збиру тај број бити много већи, што представља озбиљан ударац чак и за тако моћну привредну силу, а све је то био разлог да Билд напослетку дословно назове Немачку – „ЕУ глупаком“.

Међутим, још упечатљивије речи су се затим могле чути од Роберта Фице, председника Владе Словачке, који је на врло сликовит начин поручио Бриселу да Словаци нипошто не желе да буду оне питоме животиње које пасу траву и повремено блеје, с обзиром да је буквално рекао следеће – „Словачка јесте чланица Европске уније, али то не значи да смо овце. Спадам међу премијере који су већ приликом првог таласа санкција према Русији износили разлоге против тога. О другом таласу санкција да и не говорим... Европска унија се суочила са бумеранг-ефектом. Бумеранг нас је ударио у главу, и то јаче него што смо очекивали када смо Русији уводили санкције”, закључио је Фицо.

Према томе, поучена искуствима других земаља које су послушно прихватиле бриселску политику санкција, а затим са ужасом увиделе штету по своје економске интересе, Србија може одмах са сигурношћу да зна шта је очекује у случају да пристане на исту такву улогу „ЕУ-глупака“ или копитара меког крзна. А најбољи начин да се избегне таква судбина несумњиво се састоји у одлучном прихватању шансе која се указала на руском тржишту за српске произвођаче хране.

Наиме, још једна потврда о могућностима добре зараде за Србију је недавно дошла из руске државне службе задужене за ветеринарску и фитосанитарну контролу, која је дозволила продају млечних производа из Србије у Царинској унији коју чине Русија, Белорусија и Казахстан, а то значи да су јој и за ту врсту производа сада широм отворена врата на целом тржишту Евроазије. Иначе, да би се стекла слика о потенцијалним приходима који се у тој ситуацији могу остварити, најбоље је поменути податак да је сада Србија, барем када је реч о европским земљама, на тај начин остала практички без конкуренције у Русији, која је годишње увозила више од милион тона млечних производа, у вредности од преко 3 милијарде евра.

Наравно, озбиљну зараду на руском тржишту је могуће остварити само уз максималан пласман српске робе, те ако Србија смогне снаге да изусти барем нешто слично попут Роберта Фице, који је поручио да Словаци „нису европске овце“. Јер у том случају би се видело да србски двоглави орао ипак није двоглави папагај који само понавља научене речи од бриселских чиновника.

Ратко Паић,