Чекаоница пред Европском унијом од сада ће се звати - суседство

С обзиром да се у новом сазиву Европске комисије укида комесар за проширење Европске уније, тај посао ће обављати комесар за суседство, и то под другим називом и очигледно као споредну делатност, јер у догледно време сасвим сигурно неће бити примања нових чланица у ту организацију. Чини се да то значи да је Брисел поручио Србима и другим Балканцима да ће дрвена клупа на којој су чекали на улазак у Европску унију од сада постати њихов кревет, а чекаоница ће од сада бити њихов други дом, који ће Брисел називати – суседство.

Своје разочарање тим поводом није крила чак ни Тања Мишчевић, вечито оптимистична шефица србског тима за вођење приступних преговора, која је пре неколико дана, у време нагађања да би се тако нешто могло догодити, изјавила да би „евентуално укидање члана Европске комисије задуженог за проширење била јако лоша порука за државе које су у процесу приступања, па наравно и за Србију“, казала је она.

При том ништа суштински не мења чињеница да се и у називу новог комесара за суседство Јоханеса Хана на другом месту помиње да ће он бити задужен и за преговоре о проширењу, будући да ће тај кабасти додатак називу његове функције имати прилично симболичан карактер, таман као што се рецимо и шеф минијатурне државе Луксембург бомбастично назива Великим војводом. Управо о томе су сасвим отворено писале француске новине „Монд“, дословно рекавши за новог комесара, „да је добио ресор који има више симболичан значај“ – политику суседства и проширења.

Штавише, тај лист је, описујући посао којим ће се бавити Јоханес Хан, навео да ће се он „бавити умиривањем земаља које куцају на врата Европске уније, и то пре свега Србије и Црне Горе“, пошто до даљег неће бити пријема нових чланица. И мада се из правца Брисела већ чују поједина мишљења како приступање земаља кандидата ипак неће бити заустављено због чињенице да убудуће неће постојати одвојени комесар задужен искључиво за проширење, тешко се отети утиску да наведена промена слути баш на такву могућност. У сваком случају, након ове промене барем нема сумње да се Србија и друге балканске државе у свести бриселске администрације не доживљавају као блиска родбина која само што није покуцала на врата заједничког дома, него више као отуђено суседство, и то по свој прилици - не баш отмено суседство, због којег се осећају помало нелагодно, па стога дискретно навлаче завесу на прозор.

Па ипак, можда би требало и са мало ведрије стране посматрати на укидање европског комесара са проширење. На пример, то барем значи да убудуће неће моћи да се од њих чују такве „генијалне“ мисли, као што је био случај са ранијим комесаром за проширење из 2007. године. Подсетимо, тада је Оли Рен, како је објавио Викиликс, дословно рекао да „руска политика према Космету штети интересима Србије, зато што Русија никада неће подржати независност Космета“. Дакле, из наведене изјаве, која је добијена неутврђеном логичком методом, проистиче закључак да је можда боље остати у суседству Европске уније, него имати посла са таквим комесарима за проширење.

Ратко Паић,