Петиција против политичког хомосексуализма

Србија је најбољи пример да је примена принципа позитивне дискриминације најефикасније средство не за унапређење, већ за уништење демократије као облика власти. Уместо да примена овог принципа буде изузетак, и то само у случају националних мањина, како се не би подрио систем власти заснован на начелу један грађанин-један глас, позитивна дискриминација је постала правило на основу кога се у Републици Србији опредељују права и обавезе појединаца и формирају органи власти. Начело законитости, које подразумева да је закон, речју једне грађанске декларације, исти за све, било да штити, било да кажњава, погажено је у име принципа позитивне дискриминације. Тако се грађанска и демократска Србија претворила у тоталитарну државу у којој разноразне привилеговане мањине дискриминишу бирачку и пореску већину.

Злоупотреба принципа позитивне дискриминације доживљава ових дана врхунац државном промоцијом привилегованог друштвеног положаја интересне групе која једино исправно може да се идентификује термином „политички хомосексуализамˮ. Дакле, није реч о наводним правима хомосексуалаца, него о наметању противпородичне идеологије земљи у којој се не само огроман број грађана тој идеологији супротставља, него у којој становништво изумире огромном брзином – 400 хиљада људи је мање од пописа 2002. до пописа 2011, а школске 2014/2015. у први разред основних школа уписано је преко 6000 ђака мање него школске 2013/2014.

Уместо да хитно ради на борби против беле куге и на унапређењу културе живота у Србији, садашња власт пропагира политички хомосексуализам тако што Министарство културе од новца пореских обвезника финансира геј-изложбе и допушта злоупотребу деце у промо-спотовима за овогодишњу геј-параду, док службеници Министарства унутрашњих послова и Центара за социјални рад у целој Србији пролазе обуке за промоцију хомосексуализма у систему полицијске и социјалне заштите, и то финансирани од стране ЛГБТ-удружења. На тај начин промоција хомосексуализма је постала државни пројекат. Највиши представници државних власти су на разговорима са страним дипломатама у више наврата обећали организацију геј-параде у Београду и тиме потврдили колонијални статус државе Србије. Истовремено, Скупштина Србије најављује доношење закона о говору мржње којим би сви који се противе наметању хомосексуализма нашој деци били кривично гоњени. Политички хомосексуализам тако постаје владајућа идеологија.

Упркос свему томе, тражимо да, у складу са Уставом Србије (члан 54), парада политичког хомосексуализма у Београду буде забрањена, јер њен циљ није указивање на тобожњу дискриминацију хомосексуалаца, него увод у разарање природне породице кроз наметање тзв. „хомосексуалног бракаˮ и права на усвајање деце од стране таквих „браковаˮ. Тражимо, такође, да држава одмах крене у израду стратегије за побољшање демографске ситуације и борбу против беле куге, за шта је потребна најшира друштвена сагласност. То је тема која треба да постане приоритетни државни пројекат, а не геј-парадирање.
 

Др Зоран Чворовић

Др Мила Алечковић

Др Влајко Пановић

Др Слободан Јанковић

Др Зоран Јеротијевић

Мр Владимир Димитријевић

Мр Биљана Спасић

Петар В. Арбутина

Мирослав Цера Михаиловић

Љиљана Булатовић

Никола Живковић

Ангелина Марковић

Милорад Црњанин

Ана и Момчило Селић

Бошко Обрадовић...