10 година Владимира Путина на власти: време препорода и просперитета Русије

Данас се навршава 10 година од како је Владимир Путин први пут стао на чело руске владе. Десетогодишњи период његовог боравка на власти за земљу је постао време препорода и напретка.
9. августа 1999. године први председник Русије Борис Јељцин у ТВ обраћању нацији навео је име човека који, по његовом мишљењу, може да консолидује друштво, и, ослањајући се на широке политичке снаге, осигура наставак реформи у Русији. Владимиру Путину у почетку није било једноставно, пошто су људи, уморни од нереда и метежа 80-их и 90-их година прошлог века, чекали промене. Путин је оцртао нови курс стратешког развоја, који се ослања на националне интересе. Суштина тог курса је јачање јединства и суверенитета земље, јачање економије, даљи развој демократских институција. Управо очување јединства често се назива главном мисијом Путина. Сам он, сећајући се првих година председничког мандата, говорио је да је Русија стајала на ивици распада, регионални закони су противречили Уставу и федералним законима, који се, са своје стране, нису поштовали у регионима. За време Путина започело је смиривање на Северном Кавказу, биле су предузете жестоке мере против екстремиста.

Ако се узме економски блок, и овде је било потребно предузети енергичне мере и показати место такозваним тајкунима. Овде се можемо сетити приче о нафтној компанији ЈУКОС, која је избегавала да плати милијарде пореза. Оваквој пракси био је означен крај. За време Путиновог боравка на власти – у својству премијера и председника – привреда земље је почела да јача. За 8 година његовог председничког мандата раст унутрашњег бруто производа је изнео преко 70%, индустрија је скочила за 75%.

Прекинут је одлив капитала из Русије, који је состизао десетине милијарди долара, а инвестиције су скочиле за 125%. Паралелно је решаван задатак повећања стандарда становништва. Руски грађани су осетили економску стабилност, људи су престали да се плаше, почели више да верују банкама, о чему сведочи нагли раст улога становништва. Политиколози се слажу да је упрво Путин постао нови тип политичког лидера: јак, харизматичан, али менаџерског типа. Управо за време њега у земљи се десила смена дарова елите, истиче сарадник Института за социологију РАН Олга Криштановска:
…
Ове промене нису биле револуционарне. Тачније, ништа се није ломило, али се постепено мењао сам политички систем и они људи који су стајали на кормилу. Путин смењује кадрове прилично постепено, за његово време елита се применика битно, али ипак не револуционарно.
Управо је за време Путина сколило самопоштовање руских грађана, земља је значајно ојачала позиције на међународној арени. И не чуди што се последња деценија назива ером Путина. Мада је председник сада други, ова ера у многоме се наставља захваљујући тандему Медведев-Путин.