Православље има будућност

Само у посљедњих десет година основано је 70 манастира широм Америке. Млади Американци траже православље.
Америка све више отвара врата православном хришћанству и све је већи број хришћана који посјећују тамошње православне манастире, изјавио је епископ Српске православне цркве Атанасије (Јевтић), послије једномјесечног боравка у САД.
- Млади у Америци, који се супротстављају секуларизму, траже православље - рекао је умировљени владика у интервјуу за најновији број "Православља", новина Српске патријаршије.
Послије обиласка 10 америчких држава, владика Атанасије је рекао да ни Америку, која је претежно протестантска, али истовремено секуларна земља, не чине политичари који, на жалост, наносе неправду Србима, већ народ, који је "једноставан и простосрдачан".
- Горчину америчке политике према Србима на Косову и Метохији нијесу у стању да помуте радосна искуства и нада у будућност православља у Америци - закључио је владика, подсјетивши да је православна вјера више од два вијека присутна на америчком тлу. Владика Атанасије је напоменуо да код многих протестаната постоји сумња у Васкрсење, које истовремено сматрају неважним за суштину вјере, али да православље својим литургијским јединством пружа "срцима и душама људи" блискост и топлину својим схватањем евхаристијске заједнице. У тој заједници, црква је незамислива без народа, који у Америци учествује у животу више десетина православних манастира, објаснио је он.
- Само за посљедњих 10 година, светогорски старац, подвижник и молитвеник Јефрем Филотејски основао је 70 манастира широм Америке, од Аризоне, гдје је највећи манастир Светог Антонија, преко Калифорније, Тексаса до Флориде, Пенсилваније, Њујорка и Канаде - рекао је владика Атанасије.
Он је указао на значај српских манастира у Аризони, Калифорнији и Аљасци у којима живи монашка молитва, а гдје на богослужења, исповијест и причешћа долазе традиционално православни и новообраћени Американци, од којих се неки чак насељавају ближе манастирима. Према његовим ријечима, важан чинилац ширењу и прихватању православља су православне богословске школе, међу којима су и богословија у манастиру Светог Тихона, гдје је предавао владика Николај Велимировић, Духовна академија у Џорданвилу, Богословија на Аљасци и друге.
Владика Атанасије је закључио да различитости у пракси појединих православних цркава нијесу утицале на заједништво у народу, чијој су склоности православљу допринијели преводи дјела Јустина Поповића и Николаја Велимировића, модерних отаца Српске православне цркве.