Биjеда куца на врата

Када су краjем септембра републичка Влада, послодавци и Синдикат потписали одлуку о повећању наjниже плате у Републици Српскоj на 250 марака, социjални партнери су поручили да jе њихов главни задатак борба против сиромаштва. Међутим, ниска примања jедва могу да подмире основне потребе четворочлане породице.

Просjечна септембарска плата износила jе 593 марке, док jе, по статистичким подацима, потрошачка корпа са 65 намирница била "тешка" 488,53 марака. Да раст плата не прати трошкове живота наjбоље се може видjети у рачуници синдикалне потрошачке корпа коjа jе износила 1.008 марака. Поред прехране, у њу су сврстани и трошкови становања, превоза одиjевања и хигиjене.

- Према извjештаjу Свjетске банке, 25 одсто становништва у Републици Српскоj спада у сиромашне. У Синдикату нисмо задовољни параметрима Свjетске банке коjа сматра да jе граница сиромаштва, уколико у просjечноj четворочланоj породици годишњи приход по jедном члану износи 2.198 марака. Када то распоредимо на мjесечну потрошњу, jасно jе да Свjетска банка не ради добро оваj посао - истакла jе предсjедник Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић. Она jе запитала да ли се Свjетска банка оваквим начином дефинисања сиромаштва ставила у службу заштитника капитала и страних инвестициjа коjе се улажу у Српску.

Мишићева jе подвукла да jе отварање нових и плаћених радних мjеста jедини ефикасан начин за борбу против сиромаштва, а економски и привредни развоj треба да буде главна тема коjом ће се убудуће бавити републичка власт.

Она сматра да у циљу побољшања животног стандарда грађана, Завод за статистику и друге надлежне установе мораjу посебну пажњу посветити анализи такозваних "тихих поскупљења" основних животних намирница. Док се, каже Мишићева, о поскупљењу хљеба говорило на "сва звона", нико се ниjе сjетио да спомене да су драстично поскупjели млиjечни производи, месо, уље, као и друге намирнице без коjих не може ниjедно домаћинство.

Она jе оциjенила да jе начин израчунавања трошкова живота Завода за статистику одавно превазиђен, али да jе у посљедње вриjеме примjетно да статистичари уводе модерниjе методе и да су ова истраживања квалитетниjа.

Aли, главни проблем jе што више од половине грађана Српске не може да заради плату од коjе ће моћи пристоjно да живи.

У Савезу синдиката сматраjу да би у стратегиjи борбе против сиромаштва било добро да БиХ ратификуjе Европску социjалну повељу по коjоj jе сваки послодавац обавезан да радницима обезбиjеди "пристоjан рад". Другим риjечима, да омогући запосленима да од осмочасовног радног времена може да прехрани породицу.

У Министарству рада и борачко-инвалидске заштите подржаваjу став Савеза синдиката да jе отварање нових радних мjеста добар метод у борби против сиромаштва. Начелник ресора за рад и запошљавање у овом министарству Борислав Радић изjавио jе нашем листу "да републичка Влада улаже велике напоре у запошљавање младих и образованих кадрова, коjи могу одговорити захтjевима тржишне привреде".

РAЧУНИЦA

Начин израчунавања Синдикалне потрошачке корпе коjу примjењуjе Савез синдиката ради се по узору на све синдикалне централе у земљама у окружењу. Ова корпа дупло jе скупља од статистичке, jер поред прехране обухвата трошкове становања, хигиjене, одjеће... У Савезу синдиката наводе да трошкове ове корпе могу платити запослени у финансиjском посредовању са платама већим од хиљаду марака, али са њима не могу да изађу на краj радници у индустриjи, трговини, угоститељству, просвjети...