Гувернер: Олуја стиже, затварајте прозоре
Бура коју видимо на светском тржишту стиже у Србију и треба добро да затворимо врата и прозоре. Овим речима је јуче гувернер Дејан Шошкић учествујући на округлом столу о дужничкој кризи на Економском факултету илустровао талас рецесије који је захватио и нашу земљу. „Нема говора да то може да нас заобиђе. Наша земља је већ захваћена другим таласом кризе. То се види и по томе што је економска активност озбиљно погођена, а угрожене су и прогнозе привредног растa”, упозорио је гувернер.
– Србија мора да буде довољно обазрива и да обезбеди све механизме потребне да се штетни ефекти умање. Држава је већ урадила много више него што су многи спремни да признају – казао је гувернер.
Када је о банкарском систему реч, Шошкић није толико песимистичан, јер је како каже, у том сегменту наша рањивост мања, него код многих других развијенијих земаља.
– Стране банке које послују у Србији су независна правна лица и нису директно изложене ризицима и с те тачке гледишта ситуација не изгледа лоше. Питање је да ли ће, међутим, матичне банке натерати овдашње филијале да се понашају другачије него што подразумева добра банкарска пракса. Засад такве опасности нема – казао је први човек НБС.
Србија се, додаје, политиком обавезних резерви заштитила од већег учешћа краткорочних извора финансирања банака. Са друге стране од „врућег новца”, који стиже по основу емисије краткорочних дужничких папира, НБС се бранила тако што је дозвољавала веће дневне осцилације курса. Тиме је практично, краткорочну зараду на такозваним репо операцијама учинила неизвеснијом и дестимулисала улазак врућих пара у систем.
Професор Ђорђе Ђукић, међутим, боји се да ће последице преливања кризе на српски банкарски систем бити много озбиљније. Он се прибојава да ће банке током следеће године обуставити кредитну активност, смањити вишкове ликвидности и чекати исход кризе.
– Током рецесије банке се стегну, а цену таквог понашања неће оне платити, већ привреда и грађани. Зато НБС, која има начина да контролише токове новца, не сме дозволити са се штедња становништва одлива из земље како би банкари решавали проблеме њихових матица – упозорио је Ђукић.
Професор Бошко Живковић страхује да нашу земљу сада врло снажно може да погоди пад кредитне активности, јер је обим проблематичних зајмова врло висок. То може да увећа кредитни ризик и заврти спиралу која ће преко скромнијег кредитирања, додатно умањити ликвидност домаћих предузећа, што ће на крају утицати и на малаксавање привредног раста.
– Без намере да драматизујем, чини ми се и да је прилив кроз банкарски кредитни канал опасно угрожен – казао је Живковић и предложио да се поново, преко Бечке иницијативе, осигура да банке не повлаче средства из земље.
Према оцени професора Николе Фабриса, негативне последице светске кризе могу се, осим на банкарском систему, осетити и преко смањења прилива од страних директних инвестиција, успоравања извоза, али и раста трошкова задуживања државе.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »










