Синод СПЦ: КФОР - одустаните од примене силе, Срби - будите истрајни

02.12.2011. год.

Београд – Србска православна црква (СПЦ) апеловала је данас на све који учествују у догађајима на северу Косова да не допусте да се та „драма претвори у трагедију“. У саопштењу Синода СПЦ захтева се од КФОР-а да поступа у „духу статусне неутралности и искључиво у служби очувања мира“.

„Уједно апелујемо на КФОР да одустане од насилног уклањања барикада у рејону административних прелаза , а поготову од примене силе према цивилном србском становништву „, наводи се у саопштењу објављеном на сајту СПЦ.

Наводи се да Срби који живе на северу Косова „не треба да доносе одлуке без уважавања легалне и демократски изабране централне власти у Београду“, као и то да централна власт у Београду „не би смела да одлучује или да ‘у ходу’ мења своју политичку тактику без уважавања виталних потреба и ставова Срба централног Косова и читавог подручја Косова и Метохије“.

За Србе на читавом подручју Косова, наводи се у саопштењу, ово питање „није питање партијско-политичких калкулација, него, буквално питање бити ил ‘не бити“.

„Нашим верницима, Србима на северу Косова, поручујемо да буду истрајни као што су и до сада били, али и да буду мудри, надахнути хришћанским начелима и завештања својих часних предака“, наводи се у саопштењу Синода СПЦ.

Додаје се да Срби на северу Косова „не смеју дозволити да их било ко испровоцира и да прихвате насиље као метод делања“.

„Њихови протести нису, уосталом, израз пркоса, обести или хира, него управо њихове одлучности да не прихвате диктат силе и насилно наметање статуса“, наводи се у саопштењу.

Синод је поручио и да се протести не смеју изродити у одбацивање преговора, дијалога и напора да с емирним путем успостави пређашње стање, нарушено „једностраном акцијом Албанаца и деловањем КФОР-а, које није сагласно са добијеним мандатом УН“.

„У својим дејствима, они не треба да мисле само на себе него и на своју браћу и сестре који, под много тежим условима, живе у енклавама јужно од Ибра, као и на оне многобројне земљаке који су прогнани са прадедовских огњишта, ао чијим ‘ људским правима ‘, посебно о праву на повратак и безбедан живот у завичају, нико више и не говори „, наводи се.