Еколошка безбедност од економских интереса

Арктик је веома богати регион крхког еколошког система. При обазривом коришћењу он би могао да спасе човечанство помоћу огромних резерви корисних руда. Уз грубо кршење еколошких стандарда у условима глобалног отопљавања Арктик би могао и да угрози човечанство. Експерти у читавом свету дискутују о оптималним стратегијама освајања тог региона.

Према проценама Светског фонда дивље природе, ради задовољавања људских потреба почетком 21. века потребни су ресурси, који су један и по пута већи од приступачних на планети. Добра је новост – у Арктику има неопходна резерва ресурса. Лоша је новост - за сада су технологије, које је разрадило човечанство, сувише непоуздане да би се активно разрађивао тај регион без штете по његов крхки еколошки систем.

Према проценама америчких научника, човечанство може да рачуна на око 90 милијарди барела нафте и 44 милијарде барела природног гаса на Арктику.

Тесна веза економских интереса и екологије тражи да прелаз на «зелене» технологије разраде налазишта буде од животне важности, - каже директор Института проблема индустријске екологије Севера КНЦ РАН академик РАЕН Владимир Маслобојев.

"Ту су тесно повезана питања економије и очувања људске средине. Стабилност развоја Арктика мора да се базира на свим копонентима зелене индустрије, укључујући ефикасно коришћење материјала у Арктику, повећање енергетске ефикасности и веома озбиљно управљање воденим ресурсима, који се подвргавају антропогенском загађивању, они су веома повредљиви управо у Арктику."

2010. године у Мексичком заливу на нафтној платформи, коју је арендовда нафтна компанија ВР, дошло је до експлозије – процурило је 5 милиона барела, односно, 800 милиона литара нафте. Та је хаварија била једна од највећих еколошких катастрофа у историји човечанства. Нафта, која је процурила, створила је на површини воде слој од 350 метара дубине и 75 квадратинх метара површине. Он је успорио ток Голфске струје, зато може да створи страшне последице за светску екологију, укључујући промену климе у Европи. Свесни те ужасне трагедије, учесници вађења арктичких блага морају да се односе према технологијама веома пажљиво, - каже заслужни професор МДУ, експерт УН за хемијску безбедност Валериј Петросјан.

"Русија и нордијске земље, као и друге земље, које ће учествовати у разради пројеката на Арктику, морају да посвете првостепену пажњу проблемима очувања средине и технологијама, да не би се поновила трагедија од пре 2 године у Мексичком заливу, чије су последице и данас веома тешке. Да се таква ситуација не понови, потребно је од самог почетка доделити велику пажњу свим технологијама, које се планира искористити у Баренцовом мору. Оне морају да буду усвојене после озбиљне еколошке експедиције на федералном нивоу Русије."

Основне опасности по еколошки систем Арктика потичу од стране индустрије, производње, а чак и туризма (еколози су забринути због све већег броја туриста, који посећују Арктик).

Председник Владимир Путин је предложио да се организује Међународни форум «Арктик – територија дијалога», посвећен очувању човекове средине ради разрађивања ефикасних инструмената ради смањивања већ нанете штете и спречавања нових ризика.